Mama, ja sam gay

plivacparkerZa plivača sa koledža autovanje svojoj religioznoj majci je bio najteži dio.

Otkrivanje svoje drugačije seksualne orijentacije svojim saigračima na Univerzitetu u Virdžiniji prošlo je mnogo lakše za Parkera Kampa nego što je to bilo u slučaju autovanja porodici. Međutim, napor se isplatio a rezultat je bezuslovna ljubav. Mi smo definicija moderne porodice, rekao je njegov brat.

Parker Kamp je plivač iz Nesvila, trenutno na četvrtoj godini Univerziteta u Virdžiniji. Prije dvije nedjelje započeo je svoj proces autovanja. To putovanje je, kako ističe, bilo brzo i nabijeno emocijama.

 

Za većinu sportista na koledžu autovanje saigračima i kolegama ima veću težinu od drugih autovanja.To su dva različita autovanja podjednako važnim porodicama. Međutim, moja priča je bila nešto drugačija od drugih.

Iz nekog razloga, mnogim sportistima teže je da se autuju svojim saigračima. Kada se radilo o meni, najteže mi je bilo da se autujem majci, koja je jako religiozna. Naša različita uverenja tjerala su me da promišljam svoje autovanje.

Naravno, imao sam religiozne prijatelje, ali je veza između djeteta i roditelja bila mnogo snažnija i bitnija.

Plašio sam se i najmanje negativne reakcije koju bi moja majka mogla da ima, zato sam odlučio da je najbolje da joj napišem mejl, što sam uradio prije dvije nedelje.

 

Zdravo Mama,

Odavno želim da ti kažem nešto što mi stoji na duši već duže vreme. I shvatio sam da je najbolji način da budem iskren. Ja sam gej.

Skoro da mogu da osetim strah, šok i zbunjenost koja te preplavljuje baš sada dok čitas ove reči. To su riječi koje mnogi roditelji ne bi željeli da čuju. Ti razmisljaš o mnogim komplikacijama koje ćemo imati zbog toga. Misliš na porodične prijatelje, predrasude, mržnju… i diskriminaciju koju ću osjetiti. Tvoji strahovi su opravdani.

Živio sam u poricanjima i obmani, depresiji, usamljenosti, stidu i frustracijama, sada mogu da ustanem i iskreno kažem da je sve to prošlost. Spreman sam da se suočim sa onim što moram i da živim život koji zaslužujem. Nakon mnogo godina borbe tek sada sam spreman da u potpunosti prihvatim ovaj dio mene i nikad nisam bio ovako ponosan. Posloje višegodišnje borbe konačno mogu da odahnem.

Do ovog trenutka već sam rekao svim mojim najbližim prijateljima, Čendleru, Prestonu, Tejloru i tati. Svi oni su to divno prihvatili. Poslije samo pet dana i bezbroj priča shvatio sam da nisam samo prihvaćen vec i osnažen. Iskreno mogu da kažem kako nikada nisam bio srećniji i osećao toliko ljubavi, kao kada se Čendler rasplakao preko telefona od sreće zbog mene.

Mnogi su bili impresionirani lakoćom sa kojom sam im saopštio da sam gej. U prvih nekoliko dana bio sam uzbuđen svakom novom prilikom za autovanje. Uzbuđenje je sada manje, ali to ne umanjuje stres ili brigu koju imam dok saopštavam da sam gej. Jedino je sa tobom skroz drugačije. Znam da me voliš i da ćes me prihvatiti i podržati bez obzira na okolnosti. Ja sam uplašen mogućim posljedicama s ozbirom na tvoje vjerske stavove.

Ukoliko bi me neko pitao da li sam zažalio zbog ovog autovanja, odgovor bi bio ne. Autovao sam se kad sam postao spreman i ni sekund ranije. Ovo kažem jer želim da opravdam zašto ti pišem ovo pismo. Svima sam rekao lično ili preko telefona jer sam tako želio ali sa tobom nisam bio spreman da se suočim zbog mogućeg bola i neslaganja koje bi mogla da pokažeš. Preston je rekao da će me uvijek voljeti i podržavati ali da se ne slaže sa mnom zbog njegovih vjerskih stavova. Zahvalan sam mu na tome, ali on me nije podizao. Mnogo mi je stalo do tebe i kao tvoj sin, mislim da ne bih mogao da podnesem tvoje moguće neslaganje. Kukavica sam. Kukavica koja očajnički želi da ti kaže najveću vijest njegovog života. Ja sam gej.

Ponovio sam tu rečenicu iako znam da ti deluje strano. Ne želim da te remetim ali dopusti mi da još nešto podjelim sa tobom.

Da mogu u ovom trenutku da pritisnem dugme i postanem strejt, uradio bih to momentalno. Dozvoli mi da ti objasnim. Ne osjećam se nelagodno sa tim ko sam, i ovo nema veze sa tim. Ne bojim se svoje budućnosti gej muškarca. Ne mrzim sebe niti sebi želim da učinim nešto ružno.

Biti gej je prosto neprijatno. Zar ne misliš da neko ko je rođen sa jednom nogom ne želi dvije? Ne mislim da je to hendikep, mada opet… Ja i jesam na neki način drugačiji (zamislimo desnoruke nasuprot ljevorukim kao primer). Možda ću se ovako osjećati i u budućnosti a možda jednom upoznam nekog finog momka i ne poželim da pritisnem to strejt dugme. Za sada to ne znam. Ovo je bila naj gej izjava koju sam ikada napisao. A ovo je već sad gej komedija. Da li se smiješ?

Pozovi me slobodno kad dođes sebi.

Tvoj sin, Parker.

P.S. Je l’ ti nije problem da mi unovčiš ček za kiriju?

 

Tekst prenijet sa stranice PFLAG Srbija

Izvor: outsports.com

Komentari

komentara