Mama mora da se sluša: Oživljavamo tekstove i poruke solidarnosti, jedinstva, slobodne ljubavi

Razgovarala: Selma Kešetović

Mama mora da se sluša je nesvakidašnji queer ženski bend iz Srbije koji se nedavno prvi put predstavio bh. publici na Blasfemu – prvom banjalučkom feminističkom festivalu. Na njihovom repertoaru su redovno coveri pjesama Snijeg pade na behar na voće, Ja sam Jugoslovenka i Ay, Carmela. Reakcije publike uvijek su pozitivne i emotivne, stoga smo iskoristile priliku da razgovaramo sa članicama benda.

LGBTI.ba: Ovo jeste prastari početak svih intervjua, ali doista, kako ste se okupile? Po kojim kriterijima? Koja je bila ideja vodilja, a tko je bio incijatorica?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Sada nas je u stalnoj postavi sedam: Mila (bubnjevi), Minja (bas gitara), Anđa (električna gitara), Mirja (gitara i perkusije), Jovana (klavijature), Mara (harmonika i usna harmonika) i Iva (vokal i daire). Međutim, od kraja 2015. godine do danas se dosta toga izmenilo. Možemo da kažemo da je MMDSS kao jedan organizam koji diše, ima emocije, razvija se, menja se kao što se menjamo i mi.

Minja je došla na ideju da oformi bend u kome će biti samo žene. Nakon različitih životnih situacija pitala je Milu i još jednu prijateljicu i počele su sa probama. Na proleće 2016. Rekonstrukcija Ženski fond iz Beograda organizovala je festival Radost ludost. Ali tada MMDSS i dalje ne postoji u sastavu u kom postoji danas. Mila je u tom trenutku van zemlje, a drugarica je odustala. Minja je pet dana pred nastup zvala Anđu i Ivu koje pristaju da učestvuju pod imenom Shake it! Tada se upoznajemo zvanično i pripremamo nastup od tri pesme za festival. Sreća naša je bila što nam je Mara aka Časna sestra pomogla i pripremila nas kako valja za nastup. Nakon toga, Befem nas zove da nastupamo u decembru 2016, a mi nemamo ni ime benda. Međutim, Mila definitivno počinje da svira bubnjeve, kao vokal nam se pridružuje Milena, a Mirja kao gitara i perkusije i zvanično postajemo i ostajemo Mama mora da se sluša. Milena izlazi iz benda, a pridružuje nam se Jovana na klavijaturama.

LGBTI.ba: Odakle tako genijalno ime benda?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Smišljanje imena benda nam je zadavalo muke, ali smo jednoglasno prihvatile naziv koji je predložila naša drugarica Katarine Hlaefdige. Mama mora da se sluša se može tumačiti na različite načine. Mama jeste jasan simbol ženske figure, ali istovremeno mama je žena koja se u kapitalističkom sistemu i patrijarhalnom društvu u kome živimo suočava svakodnevno sa problemima. Mama je žena koja ima pravo na svoje telo, svoje izbore, svoju karijeru, svoje emocije…

LGBTI.ba: Na Blasfemu u Banja Luci govorilo se upravo i o nedostatku ženskih bendova, odnosno sustavnog obeshrabrivanja djevojčica da uče da sviraju. Kakva je situacija po vašem iskustvu? Da li je jedan bend poput vašeg upravo zato i politički čin?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Nažalost, nedostatak ženskih bendova je realnost u regionu, a što je opet u vezi sa patrijarhalnim sistemom. Jedna od ideja Mame je i da damo podršku, da smo solidarne i osnažujemo druge. Ohrabrivanje devojčica odmalena je izuzetno važno jer one treba da imaju podržavajuće okruženje koje će im reći da mogu i da imaju pravo na ono što žele. Super scena pred koncert u Banjaluci je bila devojčica koja je pred tonsku probu sedela za bubnjevima i bila presrećna što je tu gde jeste. I da, Mama jeste politički čin : )

LGBTI.ba: Je li ovo bio vaš prvi nastup pred bh. publikom?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Da, prvi. Jedva čekamo da opet imamo prilike da nastupamo u BiH. Publika nas je dočekala zaista toplo i neposredno. Otvorene smo i zainteresovane za saradnju i umrežavanje sa ženama i ženskim organizacijama iz Srbije i regiona.

LGBTI.ba: Svirate stare jugoslovenske ljubavne pjesme u lezbijskom kontekstu. Šta vama znači taj jugoslovenski momenat, a šta lezbijski?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Moramo najpre da kažemo da smo mi, to jest Mama mora da se sluša, grass root aktivistički kvir ženski bend koji svira žanrove jugoslovenskih melodija i stranih hitova 60/70/80-ih. Mi definitivno uživamo u muzičkim aranžmanima koju pravimo i želimo da te dobre vibracije prenesemo i na druge.

Jugoslovenstvo za nas znači ukidanje nacionalnih i religijskih razlika, bratstvo, sestrinstvo, ujedinjenost.. Tu SFRJ koje se sećamo iz detinjstva vezujemo za bezbrižnost i činjenicu da su ljudi bili manje opterećeni egzistencijalnim pitanjima te su imali prostora da budu romantični i poetični. Jugoslavija predstavlja snagu, osećaj pripadnosti koji se nije ni dovodio u pitanje, nešto lepo iz nas i za nas.

Mi nismo lezbejski bend već kvir bend koji obrađuje pesme kako bi bile antifašističke, proleterske, sestrinsko-jedinstvene, i one koje podržavaju slobodnu ljubav. Kvir kao različitost bez razlika, “čudnost” bez čuđenja. Stavljanje ovih sentimenata u kvir kontekst zapravo pokazuje da je ljubav – ljubav.

LGBTI.ba: Koji vam je momenat sa nastupa emotivno najviše značio?

MAMA MORA DA SE SLUŠA: Sedam nas je u bendu, tako da svaka ima svoju pesmu/pesme sa repertoara koja je pokreće, kako na probama tako i na samim nastupima. Banjaluka je definitivno bila važan trenutak za susret sa ljudima koji su nam ideološki bliski. Tokom nastupa, ti trenuci emocija, naši osmesi i osmesi publike, kao i kad ljudi pevaju zajedno sa nama. Kada vidimo da sijaju oči. Emotivni momenat je uvek prisutan kada se sviraju ovakve pesme kakve mi sviramo, zbog načina na koji svojom energijom oživljavamo tekstove i poruke solidarnosti, jedinstva, slobodne ljubavi i zajedno sa publikom uživamo u tome.

Ali najbolji momenat bio je na pesmi Za milion godina zato jer smo pevale zajedno sa publikom koja se osmehivala, grlila među sobom… Međutim, nismo ostale ravnodušne ni na brushalter koji je doleteo na binu. 🙂

Takođe, ta pesma predstavlja ideju jugoslovenstva i odgovornosti koji muzičari imaju kada javno nastupaju.

LGBTI.ba: Koje vas feministice inspirišu i utječu na vas?

Mara: Moja inspiracija je naša gitaristkinja, kraljica bluesa, Ana Popović… Žena koja se izborila u blues svetu koji je dominantno muški.
Mirja: Mene je jako inspirirala Judith Butler, filozofkinja, kao i Tereza Forkades, ikona evropske levice i “najradikalnija časna sestra Evrope”.
Anđa: Moja inspiracija su Angela Davis i Zoe Gudović.
Iva: Inspirišu me žene iz moje porodice, žene koje upoznajem u životu. Majke, ćerke, radnice, drugarice….

Komentari

komentara