O balkanskoj drag sceni, njihovom poimanju draga i da li im nedostaju nastupi uživo – smo razgovarali s Dekadencom, Mentalikom i Eric Daggerom, inspirativnim članovima/icama Dragoslavije – prve balkanske drag zajednice uoči njihovog online druženja s bh. publikom.
Piše: Matej Vrebac
Hvala vam, draga i božanstvena ekipo Dragoslavije, što pričate za naš portal! Možete li se predstaviti našim čitateljima/icam i opisati svoj drag karakter?
MENTALIKA: Ja sam Mentalika i moj drag karakter je upravo nastao pošto sam upravo odradila promjenu brenda tj. imena i svega što radim u dragu tako da bih rekla da je moj drag neko preispitivanje pitanja šta znači imati identitet u 21. veku.
DEKADENCA: Zdravo svima, ja sam Dekadenca. Postoji taj jedan prastari opis Dekadence koji koristim već godinama: „Dekadenca je proizvod velike ljubavi prema pozorištu i mjuziklima, ženama većim od života.“ Da, Dekadenca – to sam ja! Dekadenca je počela svoju istoriju kao jedna stara kabaretska pevačica, ali vremenom je evoluirala i postala identitet i osoba za sebe. Šta god želite saznati više o Dekadenci možete to na mom web sajtu dekadenca.com.
ERIC DAGGER: Ja sam Eric Dagger, ja sam brat-sestra duo. Eric je moderna verzija boga Erosa iz grčke mitologije, a Dagger je njegova sestra blizankinja koja je veštica, učenica boginje Hekate i femme fatale. Oni su mnogo slični u tome kakav je njihov stil i muzički ukus, ali se razlikuju ponekad u ponašanjima. Tako da tokom nastupa nikad ne znam da li će doći Eric ili će to biti Dagger ili će to biti oboje.
Prve tri riječi koje Vam asocijativno padnu na um kad se kaže „drag“?
MENTALIKA: Zabavno. Performans. Šminkanje.
DEKADENCA: Transformacija. Političnost. Zabava.
ERIC DAGGER: Umetnost. Šminkanje. Kostimi.
Šta je za vas drag?
MENTALIKA: Za mene je drag jedno vrlo lična stvar pošto ga uzimam veoma ozbiljno u smislu da služi kao neka kompaktna struktura kroz koju mogu da se igram s polom, performansom i kroz koju mogu da se izražavam umetnički, lično, da rastem i učim nove stvari. Imam taj neki lični pristup dragu koji pokušavam da inkorporiram u svoj svakodnevni život, a s druge strane je nešto što je vrlo zabavno, u suštini neki hobby koji mi dozvoljava da otključam zaključane sobe u svom mozgu.
ERIC DAGGER: Za mene je drag jedna vrlo vrlo fascinantna i bitna vrsta umetnosti. Za mene je povezna mnogo s našom LGBT kulturom i to meni mnogo znači jer pored svoje slovenačke i srpske kulture, smatram da je LGBTIQ kultura isto moja kultura i volim joj doprinositi. Istovremeno mi daje mnogo veliku slobodu da otkrivam i upoznavam sebe kao osobu i kao umetnika kroz performans, šminkanjem, kostimografijom i ta sloboda mi mnogo znači.
DEKADENCA: Ja uvek volim u takvim situacijama da citiram našu zagrebačku kolegicu Colindu Evangelistu koja kaže: „Drag je sve i niš’.“ U suštini možemo da smatramo da drag ima svoj neki istorijski kontekst i svoju neku definiciju, format koji je nastao pod uticajem zapadnog draga. Za mene drag je samo jedna od formi alternativnog performansa kojima se bavim generalno. Drag može da bude šta god mi želimo da bude.
Možete nešto reći o Dragoslaviji, zapravo kako se javila ideja Dragoslavije? Kako se okupilo skupilo društvo performera/ica „od Vardara pa do Triglava“?
MENTALIKA: Dragoslavia se stvorila nakon što je u Sloveniji buknula drag scena 2019. i nakon što smo mi, House of Dynasty u saradnji s Babsi Adler, lokalnom drag kraljicom, u Ljubljani imale dosta uspeha s mesečnim show-ovima i onda se to nekako zagrijalo i potom se u martu desio COVID. Sve smo bile zbunjene jer smo imale nalet kada nam je dobro išlo, gde smo se dobro zabavljale i htele da stvorimo neku scenu, aonda nam je sistem rekao: „E to sad ne može.“ Razmišljale smo o načinima šta možemo da radimo u ovom online periodu i tako smo sredinom, krajem aprila došle do ideje da napravimo online show. Tako smo se mi slovenske drag kraljice udružile i pomislile zašto to ne bismo proširile i dalje. Ja sam dugo imala želju da spojimo slovenačku drag scenu i srpsku, hrvatsku i makedonsku jer mi se čini da je svaka nekako za sebe rasla, ali nije bilo dosta nekog vezivnog tkiva. Nakon prvog show-a koji je bio vrlo uspešan svima nama se javila sijalica iznad glave: „Čekaj, ovo može da bude jedna jako lepa stvar!“, nešto nikad viđeno na Balkanu, nešto što može na duge staze da koristi LGBTQ+ zajednici na Balkanu i šire.
Kakva je generalno drag scena na Balkanu?
EKADENCA: Sve je to počelo kad sam se rodila ha-ha. Ranije na Balkanu što se tiče draga kakvog ga danas poznajemo i posmatramo su se dešavali incidentalno neki sporadični nastupi i pojave, npr. u Srbiji Merlinka i Karamela, ranih 2000-ih su bile Viva La Diva i Zed Zeldić Zed, ali sporadično oko nekih LGBTI eventova i festivala. Negdje oko 2011./12. u Beogradu kreće, prvi put su se pojavile Markiza De Sada, Sonja Sajzor i Dekadenca, svaka za sebe. Nas tri smo se upoznale tek 2014. u Zagrebu na jednom festivalu i kasnije smo počele da surađujemo. Od tada u Beogradu počinje da se dešava bar neki drag događaj mesečno. Od 2017. kreću i viewing partiji u KC GRAD što je otvorilo platformu za nove performere. Do pandemije je u Beogradu bilo preko 20 drag kraljica koje su nastupale relativno aktivno, što je zaista impozantno.
MENTALIKA: Više puta smo pričali o toj zanimljivoj sporadičnosti drag scene na Balkanu. Dešava se neko vreme i onda odjednom ništa. Recimo u Sloveniji postoji drag scena iz 80-ih, početkom 90-ih drag žurke u Ljubljani i queer festivali, poput festivala Magnus, 2002. Sestre na Euroviziji. Drag je bio vrlo zastupljen u Sloveniji, ali nijedan od tih perioda nije narednom olakšavao posao.
A je li se to možda kod mlađih generacija mijenja? Ili ja barem vidim da se sada neki kontinuitet i tradicija vrednuju.
ERIC DAGGER: Može da se vidi da smo mi više povezani i da je internet jedna od stvari koja nam je omogućavala tu brzu i neprekidnu povezanost. Mi smo non-stop u kontaktu, da li je to dogovaranje oko promocije showa ili slanje memova. 2003. ili 80-ih jeste bilo malo teže biti u kontaktu s kraljicama iz regiona, a istovremeno se i mentalitet promenio. Jedan od velikih ciljeva Dragoslavije je da povežemo LGBTIQ performere iz regiona i šire jer verujemo u moto: sestrinstvo i jedinstvo!
Baviti se dragom na Balkanu i u svijetu sigurno nije isto. Dok je drag u Americi recimo čak i mainstream, posebno ako uzmemo u obzir i popularizaciju koju je RuPaul donio, kod nas je možda i dalje rubna, performativna umjetnosti?
DEKADENCA: Svakako, mislim da nam ta pozicija na margini daje zapravo neki potencijal. Baš to što nismo deo ikakvog mainstreama nas ostavlja prepuštenim samima sebi. Radimo isključivo iz ljubavi i pasioniranosti za taj hobby, da ne kažem zanat. Osnovna motivacija je da nešto stvaramo i sarađujemo. Ne želim da budem kao RuPaul koji je rekao da drag nikad neće biti mainstream, pa evo ga ušao u Guinnessovu knjigu rekorda s najviše konsekutivno dobijenih Emmy nagrada. Zapravo, nadam se da neće preći u mainstream, bivanje u liminalnim prostorima nam daje mnogo više slobode.
MENTALIKA: Drag na Balkanu se ne uzima kao ozbiljan vid umetnosti i stoga je vrlo potplaćen, odnosno neplaćen. Ko god želi da se bavi dragom kod nas mora da ima tu želju, strast i umetničku potrebu da kaže nešto što je vredno slušati.
Da li je svako bavljenje dragom nužno i politički, aktivistički, rekao bih – subverzivni čin ili ga možemo posmatrati samo kao zabavu?
MENTALIKA: Ja mislim da je svaki drag inherentno politički akt jer se javno poziva ljude da primete nešto što se inače smatra pogrešnim. To je moćan politički statement da se ti pojaviš i zahtevaš od ljudi da čuju šta imaš da kažeš. Da li može da bude samo zabavan? Apsolutno. Ne mora svaki drag da ima nameru da bude politički ili duboka umetnost.
DEKADENCA: Lično više verujem u subverzivno političko delanje, a znate kako kažu: lično je političko! Bilo koje istupanje drugosti u javni prostor je politički čin sam po sebi. Drag može da bude samo na površnom nivou zabava, a ko želi može da učita i pročita različite nivoe političnog. Mi kao umetnici i umetnice imamo odgovornost da promišljamo o tome šta i kako radimo, te na koji način plasiramo sadržaj koji kreiramo. Mislim, stvarno, leta gospodnjeg 2021. blackface je apsolutno nepotreban npr. što vidimo na mainstream televizijama u regionu.
MENTALIKA: I to je razlika između dobrog i lošeg draga!
ERIC DAGGER: Baš sam primetila da svaki put kad imamo neke mainstream show-ove i predstave uvek je to neka karikatura, nepromišljeno. Mi se bavimo drugim stvarima, naš humor, razmišljanje i kreiranje lika je potpuno drugačije, jer nam umetnička svoboda i odstupanje iz norme daje mogućnost stvoriti više dimenzionalne osobe, koje ne trebaju da se oslanjaju na karikature da bi jasno prikazale poruku performera. Na primer kada radim muški dreg, meni je bitno da pokažem karakteristike prosečnog, običnog muškarca, a da ih ne degradiram.
DEKADENCA: Moramo da uzmemo jednu smislenu kritiku inherentne mizoginije kada su u pitanju drag kraljice. Tu je posebno važno obratiti pažnju šta i kako radimo, ja uvek podcrtavam i želim da verujem da ovo što ja radim dolazi iz velike ljubavi koje imam prema ženama i da je to manifestacija moje ljubavi i želja da im vratim sve dobro što su mi učinile.
Je li košta to sve? Mislim da nije baš „jeftin hobi“, ne padaju baš haljine, šminka i štikle s neba.
MENTALIKA: Ništa ne pada s neba, sve je mnogo skupo. Ne znam gde da počnem! Tu su štikle, perika, četkice, sunđeri, lepkovi, trepavice, rukavice, štikle, a štikli moraš da imaš barem deset parova za različite outfite. Šminka! Znači imamo: setting powder, jedan puder, drugi puder, treći puder, pa onda za contour jedan, drugi, treći. Pa onda ruževi, pet boja minimum, pet paleta…
DEKADENCA: Ne moraš da imaš deset pari štikli, imaju jedne moje srebrene koje je nosilo pola Beograda ha-ha.
ERIC DAGGER: Moj budžet uglavnom ide na scenografiju pošto sad radimo kućne varijante. Svetla, reflektori, filteri. Pošto radim dupli drag uvijek tražim neke androgynous, unisex stvari koje mogu da se koriste više puta. Za šminku isto ide, možda za mene malo gore jer kao vegan volim da koristim cruelty free kozmetiku i ne želim praviti kompromis oko toga. Ljudi dosta puta imaju očekivanje da ćemo izgledati fabulous za jako malo para, što je naravno izvodljivo, ali onda treba da se razume da ćemo se ponavljati s našom odećom, koju pozajmljivamo jedna drugoj i da ćemo koristiti sve perike koje zasada imamo dok kosa ne ispadne iz njih.
DEKADENCA: Sve je to skupo, ali da dam ohrabrujuću notu: može se početi s onim šta imate. Kad sam počinjao s dragom nisam znao ništa, mama mi je dala neki karmin i tečni puder, drugarica maskaru i eyeliner i kao: go, snađi se! Svi se mi snalazimo na kraju dana, ne postoji neki drag butik, neki dragstore, čuli ste za drugstore, nova stvar je dragstore!
Nedostaju li vam nastupi uživo otkako je nastupila pademija? Mislim na taj kontakt s publikom, atmosferu cijelu koja nastaje iz toga i sve ono bez čega je barem meni jedan drag show nezamisliv.
MENTALIKA: Apsolutno! Kontala sam da će da traje neko vreme, ali onda je došao oktobar pa sam shvatila da počinjem da prsavam zato što treba mi jebena scena. Kraj augusta, početak septembra su se malo otvorile stvari tu kod nas i ja sam imala dva nastupa u klubu Tiffany. Jednostavno taj osećaj kada se ti povežeš, čuješ reakcije publike, da si mokra od znoja, trčiš nazad u backstage da zameniš štikle, pa ti se jedna slomi pa se smeješ, fali mi sve to.
DEKADENCA: Poslednjih godinu dana sve je tako u nekoj izmaglici, kao da se ništa nije desilo, kao da se sve dešava tako da je potpuno nadrealno. Od marta prošle godine se nisam ukazala fizički u javnom prostoru, sad mi je već malo dosadilo ovo sve. Nadam se da ćemo uskoro da se probudimo iz zimskog sna.
ERRIC DAGGER: Moj poslednji nastup je bio 2019. kad je bilo sve prilično normalno. Do tad sam se preselila nazad u Ljubljanu i morala sam da radim sve od početka. S vremenom sam upoznala Mentaliku, House of Dynasty i Babsi Adler i bilo mi je lakše znati da sam obkružena ostalim dregicama. Da li mi fali nastupanje, taj osjećaj? Da. Imam par pesama koje su prihvatljive samo za binu. Imam malu nadu kad se ovo završi i kada Dragoslavia postane veća da imamo neku turneju i neka gostovanja.
Sve ćemo vas skupiti u Sarajevu ili negdje u Bosni.
MENTALIKA: Može!
DEKADENCA: Inšallah!
ERRIC DAGGER: Može sve!
Imate li nešto poručiti našim čitateljima/icama?
MENTALIKA: Perite ruke! I da proguglaju Dragoslaviu i zaprate nas na Instagramu.
DEKADENCA: Možete nas naći na svim društvenim mrežama, uvek smo dobrodošli da pomognemo! Dragoslavia ima uvek open call tako da svako ko želi da učestvuje je dobrodošao.
ERIC DAGGER: Ko želi da se bavi dragom, neka ima neku viziju i ideju o liku, malo da razmišlja kako želi da izgleda i šta želi s tim likom da kaže i onda malo hrabrosti i prostora za greške jer se tako usavršavate.
*Našim sagovornicima/ama smo se obraćali u ženskom rodu zbog „opće etikecije da se drag kraljicama obraća u ženskom rodu, a drag kraljevima u muškom“, no kako su bili/e u civilnom izdanju zaključili smo da je zabavno igrati se i s tom vrstom jezičke normativnost te prilikom pitanja i odgovora nismo mnogo marile oko jezičke rodne fiksiranosti.
