Jovan Živanović aka Džipsii u žižu javnosti je došao na takmičenju za „Pesmi za Evroviziju“ sa pjesmom „Greh“. Svojim zvukom i autentičnom pojavom uspio je da za svoje fanove pridobije pripadnike_ce alternativne, komercijalne, dens, pa čak i folk scene. Novine „Danas“ su njegov debitantski album „Zapisi iz podzemlja“ ocijenile kao treći najbolji domaći album 2022. godine.
Bosanskohercegovačkoj publici Džipsii će se predstaviti na ovogodišnjem festivalu Kvirhana 17. juna u Sarajevu, a tim povodom smo s njim razgovarali o identitetima, muzici, podzemlju, queernessu i očekivanjima od bh. publike.
PIŠE: Vanja Šunjić
Spremajući se za ovaj intervju zaključila sam da te mediji u Srbiji navode kao jednog od prvih umjetnika koji je otvoreno priznao da je homoseksualac. Šta ti ovo govori, s obzirom na to da živimo u 2023. godini?
Ja i dalje ne verujem da sam prvi koji se izjasnio po tom pitanju. Ako jesam, onda sam verovatno lud, s obzirom da nikome još nije palo na pamet da priča otvoreno na tu temu.
Kako je na Balkanu istovremeno živjeti dva manjinska identiteta, biti gej i Rom? Šta je ono što još upisuješ u svoj identitet i koliko je on pluralan? Stičeš li dojam da kod nas identiteti služe samo da bi nas strpali u neke kutije i ograničili, kako bi nas drugi lakše poistovijetili sa nečim, a ne da bi nam dali širinu da se iskažemo u svoj našoj punini?
Moj identitet, u većini, čini muzika. Nisam ja ni muškarac, ni Ciganin, nisam ni gej, ja sam muzičar.
Jesu li naša društva otvorena za manjinske identitete, smatraš li da im nekada i iz najbolje namjere pogrešno pristupamo?
Ponekad, i pored najbolje namere, čovek skrene sa puta. U vremenu kada su svi “woke”, zanemari se istinska potreba da prihvatimo i pomognemo nekome. Postoji namera, ali fali empatija.
Zašto si odlučio da si daš umjetničko ime Džipsii, koje ti prekrasno stoji i lepršavo je baš kao ti? Kada ga bukvalno prevedemo, dobijemo riječ Ciganin, jednu isto tako lijepu riječ, koja se u našem jeziku najčešće pežorativno upotrebljava za pripadnike_ce romske manjine. Šta misliš o tome?
Džipsii je simbol bezuslovne slobode, i mislim da i publika to oseća.
Tvoj debitantski album „Zapisi iz podzemlja“ iz 2022. godine proglašen je kao treći najbolji domaći album u Srbiji u toj godini. Koliko je queernessa u tim zapisima i koliko se razlikuju od onih F.M. Dostojevskog?
Album je savršen balans muževnog i ženstvenog, baš kao i sam čovek. S obzirom da sam album radio sa producentom Rap Gorilla, on je svojim zvukom dao određeni maskulinitet mojim nežnijim melodijama.
Šta ti znači podzemlje? koliko je ono prostor slobode, da li te mrak plaši, ili inspiriše?
Podzemlje je najpre bilo mesto duboko u mojoj podsvesti, a onda je preraslo u alternativnu realnost. Zauvek će menjati svoj oblik i poenta je da mu ne dam definiciju, jer ko sam ja da kažem kako izgleda nečije podzemlje. Inspirišu me ljudi, samim tim i svetovi koje nose sa sobom.
Ove godine si bio na visokom petom mjestu na „Pesmi za Evroviziju“. Po ocjenama publike tvoja pjesma je bila treća i dobio si pregršt pozitivnih reakcija na društvenim mrežama. Daje li ti to nadu da postajemo tolerantnije društvo?
Ne želim da se nadam toleranciji, ja nju zahtevam. Moja pojava na „Pesmi za Evroviziju“ je jasan primer da ljudi ne mogu da poreknu talenat i dobru muziku, ali nam svakako i dalje nedostaje tolerancije i prihvatanja.
U pjesmi nisi koristio lične zamjenice. Mnogo ljudi je to hvalilo uz zaključak da je bitno u Srbiji pjevati pjesme o zabranjenoj ljubavi i istospolnom partneru. Vjeruješ li u detabuizaciju queer odnosa kroz popularnu kulturu?
Ja pišem za sve. Pevam za svakoga ko želi da oseti nešto. Naravno da verujem u detabuizaciju gej odnosa kroz muziku, otud i odsustvo ličnih zamenica u mojim tekstovima. Ne vole se samo heteroseksualci.
Kako se osjećaš na nastupima uživo? Koliko pažnje posvećuješ vizuelnim efektima, stajlingu, interakciji sa publikom? Koje ideje i misli im pokušavaš prenijeti tada?
Nedavno sam imao svoj prvi nastup sa bendom i prošao je baš kako treba. Moram da priznam da sam tek nakon tog nastupa suštinski shvatio zašto volim ovo što radim. Gledajući devojke sa iscrtanim očima i cirkonima na licu koje znaju svaku moju pesmu napamet, uverio sam se da sam napokon našao svoj tribe. Ako bi to moralo da se prevede u neki odnos, rekao bih da sam godinama lutao misleći da sam usamljeni frik, i sada napokon znam da nisam sam.
Gdje si sve nastupao na zajedničkom kulturnom prostoru do sada, koliko se ti nastupi razlikuju i ko ti je publika?
Do sada sam bio u Ljubljani, u okviru MENT festivala i u prelepom Umagu na SeaStar-u i publika je bila mešovita. Volim što je muzika univerzalni jezik. Svi smo frikovi, nebitno je koje smo boje kože, koga volimo da držimo za ruku – svi smo opčinjeni dobrom muzikom.
Jesi li do sada nastupao u BiH, ili će ovo biti prvi nastup? Šta očekuješ na ovogodišnjoj Kvirhani? Da li su ti umjetnici_e koji su ranije nastupali_e prenosili_e svoja iskustva?
Nisam nastupao u BiH još uvek i uzbuđen sam da vidim lokalni queer svet. Slušao sam dosta o Kvirhani od drag kraljica i čast mi je da nastupam na tako značajnom događaju. Jedva čekam da pevam za svoje queer ljude!
Poruka za sve queer mlade ljude, ali i oni koji to nisu. ☺
Bez obzira šta svet kaže za ljude poput nas, mi barem znamo ko smo. Postoji razlog zašto smo toliko hrabri i puni razumevanja za sve ljude, pa i one koji nas odbacuju. Negujte te divine osobine koje ste stekli ili očvrsnuli kroz svoja iskustva, pa i ona najgora, jer su baš ona potrebna da jednog dana ovaj svet učinimo lepšim mestom.
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
