Zabrana Parade ponosa 2011. godine je bila neustavna – 29. aprila 2013. godine Ustavni sud Republike Srbije je usvojio ustavnu žalbu Udruženja Parada ponosa Beograd i utvrdio da je ovom udruženju i njihovim prijateljima_cama bilo povrijeđeno, između ostalih i, pravo na slobodu okupljanja. O značaju ove odluke, manipulacijama zabrane, te potrebi za aktivističko-političkim činom kakav je Parada ponosa, razgovarali smo sa Goranom Miletićem, predstavnikom organizacionog odbora Parade ponosa Beograd.
Lgbt-prava.ba: Država Srbija je zabranom Parade ponosa 2011. godine povrijedila Ustavom zagarantovana prava na slobodu okupljanja LGBT zajednici. Šta za Udruženje Parada ponosa Beograd znači ovakva odluka Suda? Da li je ova odluka mogla da se donese ranije?
G.M: Naravno da je odluka mogla da se donose mnogo ranije, kao i odluka o zabrani 2009. godine. Mi smo podneli i ustavnu žalbu za zabranu Beograd Prajda 2012, ali i dalje čekamo na odluku USS. Odluka je za nas pozitivna i znači da je prekršena ustavom garantovana sloboda okupljanja, prava na sudsku zaštitu i efikasan pravni lek, kao i da država ne bi smela da zabranjuje Beograd Prajd. Nažalost, poštovanje Ustava je na niskim granama u Srbiji, a sam Ustavni Sud Srbije nije uvažio sve zahteve iz naše ustavne žalbe. Naprimer, on je i u odlukama iz 2009. i 2011. propustio da konstatuje da su zabrane Prajda bile diskriminativne.
Lgbt-prava.ba: Da li misliš da je Vlada bila svjesna da krši Ustav i kada je 2011. zabranila Paradu, te da li misliš da je bilo manipulacije u odluci da zabrane sva okupljanja? (Zbog čega su to uradili?)
G.M: Izvršna vlast je nekada svesna svega i pokušava da simulira legalnost. To je bio slučaj 2011. godine kada su zabranili sve skupove, čime su nas stavili u istu ravan sa sa ekstremistima koji primenjuju nasilje. Za obične građane, ovo je izgledala kao pravedna odluka „jer niko ne može na ulicu“, ali prema zakonu zabranjuju se samo nasilni skupovi (tj. oni koji su pretnja po javno zdravlje, moral, bezbednost i nacionalnu bezbednost), a Prajd i njegovi učesnici to nisu. Upravo suprotno, pretnja su ekstremističke organizacije i njihovi učesnici. To je bio jedan veliki pokušaj manipulacije i javnost je na to reagovala. Vredi podsetiti da je predlog za ovakvu zabranu dao Savet za nacionalnu bezbednost koju čini 6 ključnih osoba u državi, a između ostalog su to tada bili Predsednik Srbije (Boris Tadić), Predsednik Vlade (Mirko Cvetković), Ministar Policije (Ivica Dačić), kao i direktori Bezbedonosno-informativne agencije i Vojne bezbedonosno-informativne agencije. Zaista je šokantno da su oni utvrdili da je ugrožena nacionalna bezbednost i da mogu izbiti neredi koje država ne može da kontroliše. Sve to ne odgovara istini.
Lgbt-prava.ba: Posle ove odluke Suda, kolika je vjerovatnost da se Beograd prajd 2013. otkaže u zadnji čas? Šta opet mogu biti izazov za vlast, a šta za vas kao organizatore_ke Prajda?
G.M: Prajd nikada nije bio otkazan. Ni 2009, ni 2011, niti 2012. Neće biti otkazan ni 2013. To je veoma važna činjenica za pripadnike LGBT zajednice i za građane. Organizatori jedini mogu otkazati skup a nijedan Organizacioni odbor to nije uradio i pored pritisaka. Jako sam ponosan na tu činjenicu i na ljude koji su donosili takve odluke iako se sastav Organizacionog odbora uvek menjao. Prajdovi su uvek zabranjivani protivustavnim odlukama vlasti o kojima su uvek odlučivale najviše 2-3 osobe na najvišim pozicijama u državi. To je ogromna razlika.
Za vlast nema izazova. Policija je sposobna da preventivnim radom i svojim delovanjem na sam dan Prajda uspešno zaštiti učesnike. Postoji samo pitanje političke volje. Za organizatore je jedini izazov da desetodnevni program bude bolji nego prošle godine, a to uopšte nije jednostavno.
Niko, pa ni vlast sada u maju ne zna da li će šetnje 28. septembra 2013. biti. Ono što je naša velika prednost je što je skup zakazan još u oktobru prošle godine (istog dana kada je Prajd 2012. zabranjen) i što nema mesta priči kako nije bilo dovoljno vremena za pripremu. Mi smo otvoreni za saradnju i prvi ovogodišnji sastanci su obećavajući.
Lgbt-prava.ba: I za kraj, kako objašnjavaš stav jednog dijela LGBT zajednice protiv održavanja Parade ponosa u Srbiji, odnosno kako objašnjavaš njihove argumente?
G.M: Mislim da je zaista kontraproduktivan pritisak na LGBT organizacije u svim zemljama u regionu. Naime, postoji ideja da u svakoj zemlji organizacije treba da imaju zajednički stav, što je gotovo nemoguće iz mnogo razloga. Interesantno je da se zajednički stav ne zahteva od političkih partija, organizacija civilnog društva, sindikata, ali se to uporno zahteva od LGBT organizacija, umesto da se podrži njihova različitost, želja da koriste ove ili one metode, pa i pravo da se ne slažu.
U Srbiji na sreću imamo preko 10 aktivnih LGBT organizacija i sve one se bave različitim pitanjima koja su važna LGBT zajednici u Srbiji. Sve one koriste (ili se makar fokusiraju) na različite metode. Beograd Prajd se bavi samo organizacijom Prajda i pratećih događaja, a treba da bude platforma za sve organizacije. Veoma se trudimo da svako ima svoje mesto. Potpuno smo otvoreni za učešće svih organizacija, predstavljanje njihovih projekata i programa, kao i organizaciju različitih debata u okviru Pride Week. I ove godine smo potpuno otvoreni i nadamo se da će organizacije koje se protive Prajdu makar biti dovoljno pristojne da odgovore na naše brojne pozive.
Što se tiče argumenata, postoji samo par onih koji zavređuju pažnju i komentar. Prvi je onaj koji govori o tome da tokom priprema za Prajd raste broj napada na pripadnike LGBT zajednice. Međutim, statistike demantuju ovu tezu. Jedino što se dešava je da neki incident koji se eventualno desi postaje vidljiviji, jer mediji u tih nekoliko meseci opširno izveštavaju o svemu što se tiče LGBT zajednice. Druga primedba se tiče toga da treba više da pričamo sa predstavnicima političkih partija. Međutim, naši pozivi za sastanak svim političkim partijama su brojni svake godine, a veliki broj njih se i odazove ovim pozivima. Nažalost, za sada se ne vide rezultati ovih sastanaka, budući da uvek o svemu odlučuje 2-3 najviših predstavnika vlasti.
Razgovarala: Jasmina Čaušević
