Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u Republici Srbijii – dokle se stiglo?
U protekloj deceniji pravni okvir Srbije se u velikoj meri izmenio i donet je set zakona koji je doprineo poboljšanju položaja LGBT osoba.
Normativni okvir sada čine Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, ali i Zakon o radiodifuziji, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radu, Zakon o mladima, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o oglašavanju koji zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Krajem decembra 2012. godine Narodna Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika Republike Srbije kojim je kao posebnu tj. obavezujuću otežavajuću okolnost za izricanje kazni uvela dela počinjena iz mržnje na osnovu rase, veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, i seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Međutim postoji jedna sfera života koja je apsolutno neregulisana a nedostatak pravne regulative vodi u diskriminaciju čitave kategorije lica.
Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava jer njihov odnos nije pravno prepoznat.
Kako bi ispravio ili bolje rečeno ublažio ovaj diskriminatorni odnos, Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava, je 2010. angažovao tim pravnih stručnjaka, koji je izradio predlog zakona.
Model zakona nastao je u saradnji partnerskih organizacija Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS), Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava i AIRE Centra.
Zakon je još 2010. dobio zeleno svetlo od strane zaštitnika građana koji je rekao da neće biti problem ako je izbegnut naziv brak i ako se ne pominju deca – to jeste linija manjeg otpora ali reality check to diktira.
Tokom decembra 2011. model je predstavljen svim LGBT organizacijama u Srbiji, na tri okrugla stola i to u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Predloženi model, naišao je na odobrenje predstavnika_ca LGBT zajednice.
U martu 2012. model je predstavljen na okruglom stolu u Nišu, u organizaciji „Centar za razvoj civilnih resursa“ gde su se okupili i predstavnici_ce drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava koji podržavaju borbu za ljudska prava LGBT osoba.
Nedugo zatim je predloženi model predstavljen i široj grupi organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Novog Sada, a radni sastanak je održan u Zavodu za ravnopravnost polova AP Vojvodine. Sastanku su prisustvovale, pored predstavnika_ca organizacija za ljudska prava, i direktorka Zavoda, Vesna Šijacki, kao i zamenica Pokrajinskog ombudsmana, Danica Todorov.
U aprilu 2012. Sprovedeno je i istraživanje javnog mnjenja u saradnji sa Ipsos Strateškim marketingom gde je potvrđeno da su stavovi javnosti mekši kada im se obrazlože razlozi za zakon i sam sadržaj zakona. Istraživanje je obuhvatilo 1067 ispitanika iz 67 opština iz Srbije, 127 mesnih zajednica, gradske, prigradske i seoske životne sredine.
Istraživanje je pokazalo da se najveća podrška daje pravu na socijalno osiguranje i nasleđivanje imovine – tako pravo na socijalno osiguranje podržava 62%, pravo na nasleđivanje imovine 60%, pravo na penziju 53%, pravo na brak 22%, pravo na registrovanu vezu ali ne i brak 45%.
U maju 2012. u beogradskom Medija centru, predlog zakona je prvi put predstavljen široj javnosti, kada su pored ovog modela prezentovani i – Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda kao i model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanju transseksualizma. Na dan predizborne tišine, među 50 zahteva civilnog društva prema novoj Vladi, koalicija protiv diskriminacije je usvajanje ovih modela predstavila kao svoj zahtev za novu Vladu.
Takodje 2012. Kancelarija poverenika bila je vrlo optimistična po pitanju zakona.
U aprilu 2013. Model zakona je stigao do Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, gde je naišao na vrlo pozitivne komentare i veliko razumevanje za potrebe postojanja takvog zakonskog rešenja. Ali kada su Labris i CUPS uz pomoć Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom imali ideju da organizuju i drugi okrugli sto u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, čitava stvar se nekako zakočila. Tada su usledile neslavne izjave predsednika Skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava, Meha Omerovića koji je rekao da se mora ispitati ko gura taj zakon i čitavu stvar zajedno sa direktorkom Kancelatrija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, predstavio kao nešto nepopularno i kao kapric daleke budućnosti.
Ovaj zakon se nalazi i u dokumentu Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije koje je izradila Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u saradnji sa brojnim LGBT grupama a usvojena je za Dan ponosa, 27. juna 2013.
Labris je paralelno sa predstavljanjem zakona, u martu 2013. pokrenuo i medijsku kampanju Ljubav je zakon koja ima za cilj plasiranje stručnih, nesenzacionalističkih tekstova o ovoj temi, sa ciljem skretanja pažnje javnosti na pravnu nevidljivost istopolnih zajednica i diskriminatornu praksu zbog pravne neregulisanosti ovih odnosa. Sa tim u vezi snimljen je i promo spot u kom aktivisti i aktivistkinje obrazlažu zašto im je zakon neophodan.
Pokrenuta je i fejsbuk stranica i tviter nalog gde se redovno plasiraju aktivnosti Labrisa u okviru kampanje ali i aktuelna dešavanja u svetu po ovom pitanju.
Na stranici su objavljeni intervjui devojaka koje već žive zajedno, neke od njih planiraju i decu , neke planiraju da napuste Srbiju…
Do sada su aktivistkinje Labrisa imale više gostovanja na televiziji, intervjue za šest štampanih medija, učešće na jednoj regionalnoj konferenciji gde je istaknuta ova problematika i od ove godine su četiri elektronska medija prenela vest o Labrisovoj kampanji na profesionalan način.
Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama nastao je u cilju otvaranja dijaloga o budućim zakonskim rešenjima vezanim za obezbeđivanje pune jednakosti LGBT zajednice u uživanju prava vezanih za bračne i porodične odnose i kao članica Saveta Evrope i Visoka strana ugovornica Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP), Srbija je vezana praksom Evropskog suda za ljudska prava te će ako ne bude doneto zakonsko rešenje u ovoj oblasti biti ocenjeno da Srbija krši odredbe Konvencije i zato verujemo da će trend ka priznanju od strane zemalja članica Saveta Evrope, pokrenuti i Srbiju da ubrza postupak donošenja konkretnih i suštinskih mera zaštite.
Za portal lgbt-prava.ba piše Jovanka Todorović, Labris
