Seksualnost i seksualni odnosi oduvijek su tabu tema, nešto o čemu ne treba slobodno govoriti. Naše društvo često sam seksualni čin svodi na zadovoljenje potreba muškarca ili ga čak karakteriše kao životinjski poriv. Roditelji sa djecom ne razgovaraju o seksualnom odnosu jer to smatraju sramotnim. Mladi se uče o seksualnim odnosima gledajući pornografske snimke i dobijajući nerealnu sliku toga kako taj odnos treba da izgleda. Žensko zadovoljstvo u ovom činu se apsolutno zanemaruje. Sve ovo stvara jedan prozor kroz koji većina posmatra svako izražavanje seksualnosti.
PIŠE: Admir Adilović
Seksualni odnos je jako bitan dio života svih ljudi. Seksualna energija je prisutna i traži način da izađe vani. No, ta energija nije i ne treba da bude sredstvo za zadovoljenje tuđih potreba i normi. Seksualni odnos nije samo ispuštanje energija, već je predivna razmjena dva tijela. Seks možemo okarakterisati i kao spajanje duša koje plešu najintimiji ples slobode, straha, ljubavi i spontanosti. O ovoj temi razgovarali smo sa Samrom Šuškić-Bašić koja se bavi sex coachingom i edukacijom.
Realnost pokazuje da današnje generacije ipak imaju malo šire i slobodnije poglede kada je seksualni čin u pitanju, no Samra napominje da ne postoji istraživanje na ovu temu koje je sprovedeno u našoj državi ili regiji. ”Koliko je to meni poznato, nisu rađena istraživanja vezana za navike, ponašanja ili percepcije ljudi u BiH, pa čak i regiona vezano za seks, seksualnost i seksualne odnose.” S druge strane napominje da istraživanja o seksualnom odnosu skoro pa nikada ne mogu biti potpuno relevatna, ova istraživanja diraju u duboku privatnost osobe i često izazivaju sram. „Ljude je ponekad stid da odgovore iskreno na pitanja vezano za njihove seksualne navike, odnose prema seksu i seksualnosti. Međutim, u nekoliko različitih članaka koje sam našla na internetu pročitala sam da današnji mladi (pretpostavljam da je bilo riječ o nekoj zemlji u Zapadnoj Evropi ili u Americi) imaju manje seksualnih odnosa nego prethodne generacije.”
Samra napominje da osim što su nove generacije svoja druženja uglavnom prebacila u virtualni svijet, situacija sa COVID-19 virusom uveliko doprinosi smanjenju fizičkog kontakta među mladima. ”Žao bi mi bilo da mladi ljudi sebi uskrate ljepotu takvih divnih seksualnih iskustava – čak i onih nezgrapnih i smiješnih – zbog straha da budu povrijeđeni ili zato što ne mogu da se otvore ili imaju pogrešnu sliku (dobivenu kroz filmove i/ili pornografski sadržaj) o tome kako “pravi” seks izgleda i da on može biti samo na jedan način. Voljela bih da današnje generacije budu generacije koje će imati jedan pozitivan, zreo i zdrav odnos prema seksu i seksualnosti koji će im omogućiti da iskuse svu ljepotu seksualnog zadovoljstva i povezanosti koji on sa sobom donosi.”
Često se govori o bitnosti razgovora prije seksualnog odnosa, ali i o osjećaju privlačnosti prema drugoj osobi. ”Prvo, pogrešno je misliti da seksualno uzbuđenje počinje u tijelu, ono u biti počinje u mozgu. To ne znači da tijelo ne može da iskusi seksualna iskustva bez mozga, npr. muškarac može da doživi erekciju čak i kad nije seksualno uzbuđen u svom umu, ali to je čista fiziološka reakcija. Isto kao kad vam usta počnu da luče pljuvačku kada vidite ili nanjušite hranu neovisno od toga da li ste gladni.” Samra napominje da je naš mozak onaj koji odlučuje da li je određeno iskustvo za nas seksualno ili ne. ”Iskustvo može biti seksualno ili erotično, a da uopšte ne dođe do seksa u klasičnom smislu, ali ni orgazma. S druge strane, razgovor je taj koji stara atmosferu i seksualno uzbuđenje i može biti u raznim vidovima: intelektualni razgovori, dubinski intimni razgovori, “prljavi” razgovori, tepanje, šta god. Drugi razlog zbog čega je bitan razgovor jeste da se tačno definišu svi bitni aspekti seksa za pojedince u tom trenutku.” Ovdje moramo napomenuti da je pristanak osnova svakog razgovora o seksualnom činu i seksualnog čina. Samra napominje da je bitan osjećaj sigurnosti i da je bitno da se seksualni odnos može zaustaviti u bilo kom momentu. ”Bol i nelagoda nisu dobrodošla osjećanja tokom ovog odnosa, u tom slučaju odnos treba prekinuti, partineri/ce obaviti razgovor a ponekada ga i odložiti za neki drugi put.”
Kada pričamo o tome šta je ključ seksualnog odnosa u kojem uživaju obje strane onda ponovo govorimo o komunikaciji sa drugima, ali i sa sobom. Poznavanje vlastitog tijela, slušanje njegovih potreba i izražavanje emocija bitan su faktor svakog odnosa pa tako i seksualnog. Samra govori koliko su trenutci samoće, samozadovoljavanja i upoznavanje sebe bitni upravo kako bismo mogli ostvariti bolji kontakt sa partnerom/icom.
”Masturbacija, odnosno samozadovoljavanje je jako bitna stvar. Ponovo to je isto stvar za koje nam okolina govori da je loša, prljava, sramotna itd. Ali naprotiv jako je bitan aspekt našeg seksualnog sazrijevanja, ali i opšteg zdravlja i blagostanja. Lijepo je kad si uzmemo vremena da imamo pravi date sami sa sobom. Vrlo često tokom seksa mi zanemarimo ostala čula – što jeste krivica pornografije koja se oslanja isključivo na vizuelnu stimulaciju – ali su jednako bitna čula mirisa, čula okusa, čulo sluha i naravno čulo dodira. I treba raditi na tome da aktiviramo sva ova čula tokom seksa. A solo seks je super prilika da to sebi dopustimo. Treba si pustiti neku muziku koja nam je ugodna, upaliti neku mirisnu svijeću, jesti nešto što nam otvara čula ukusa i okružiti se stvarima koji su nam ugodni na dodir. I naravno, ukoliko je moguće sebe gledati na ogledalo. I onda doslovice voditi ljubav sa sobom. Dodirivati se, koristiti igračke, pokušati ne ići odmah prema orgazmu već zaista istražiti svaki dio svog tijela. Samo na taj način možemo da znamo šta nam godi a šta ne godi i to da iskomuniciramo prema seksualom partneru ili partnerici. A puno važnije od toga, to nam pomaže da volimo sebe, svoje tijelo i genetalije. Samoljubav je temelj ljubavi – nije moguće druge voljeti ili dozvoliti druge da nas vole ako mi najprije sebe ne volimo.”
Realnost društva, ma koliko ono moderno bilo jeste da patrijarhat zabranjuje i negativno prikazuje svaki seksualni odnos koji za svrhu nema reprodukciju. ”Mislim da patrijarhat negativno prikazuje bilo kakvo seksualno izražavanje koje se ne uklapa u uske patrijarhalne definicije sekualnosti, a to je da je seks samo za prokreaciju, da je queer seks bolest i da samo cis hetero muškarci zapravo imaju pravo da dožive seksualno zadovoljstvo i ne samo da jedini imaju pravo već da je taj nagon toliko jak da on opravdava čak i seksualno uznemiravanje i nasilje. Tokom jednog dijela istorije žene su bile pohotnice koje su mogle biti obuzdane samo čvrstom muškom rukom (i naravno vjerom i gomilom djece), a onda kasnije žene su se smatrali kao aseksualni anđeli koji seks trebaju da trpe samo da bi mogle da imaju djecu. Danas su žene negdje između te dvije krajnosti – ne valjaju ako su previše čedne a isto tako ne trebaju da su previše seksualno slobodne. Sve je to u cilju kontrole žena i ženskog tijela. Zato je jako bitna ta reklama ženske seksualnosti od samih žena i to na koji god način njima odgovara – to jeste da imaju ili nemaju onoliko seksa koliko žele i koliko im odgovara.”
O tom pogledu, Samra se osvrće na seksualne odnose unutar LGBTI zajednice koju društvo apsolutno zanemaruje i jasno zabranjuje. Zbog potrebe za prihvaćenosti i pripadnosti često LGBTI osobe posežu za ponašanjima koja nisu primarno njihove potrebe i želje, a sve u svrhu zadovoljenja društvenih normi. ”Mislim da nekad u queer seksu i queer odnosima ima nastojanje da se donekle repliciraju heteronormativna ponašanja da bi se queer seksualnost na neki način učinila “prihvatljivijom”. Tako da imate onda uslovno rečeno “muško – ženske” uloge u seksu ili u odnosu, pa jedna strana može biti samo “primalac”, a drugi “davalac”. Mislim da je bitno da se stvori svjesnost oko toga, i to ne samo u kontekstu queer odnosa, već i u heteroseksualnim odnosima. Npr. hetero muškarac nije “manje” hetero muškarac ukoliko voli analni seks (koji je za muškarce vrlo moćno i zadovoljavajuće seksualno iskustvo). Hetero žena može biti iznimno dominanta u seksu, a hetero muškarac pasivan, a tokom jednog seksualnog odnosa se te uloge mogu mijenjati nekoliko puta. Na kraju krajeva, ne mora niko da bude dominantan ili pasivan. Mislim da generalno uopšte treba izbjeći posmatranje seksa na takav način (izuzev ako to nije sastavan dio seksualne igre i uzbuđenja). Seks nije odmjeravanje snaga niti je igranje uloga, seks treba da bude čin u kome dvije ili više osobe daju i primaju zadovoljstvo, u kom god obliku to zadovoljstvo jeste u tom trenutku za te osobe.”
Stid se provukao kroz cijeli naš razgovor, pa smo se u tom kontekstu više fokusirali na to kako autohomo/bi/transfobija utiču na seksualno zadovoljstvo LGBTI osoba. ”Stid je jedan od faktora koji sprječava ljude da otkrivaju svoju autentičnu seksualnost i da imaju zdrav i integrisan odnosa prema seksu i seksualnosti i da užvaju u seks. Naravno za queer osobe taj sram može biti daleko veći jer homofobija, bifobija i transfobija nameću uvjerenja da je queer seks bolestan ili neprirodan. Bitno je razumjeti da je ljudska seksualnost vrlo kompleksna i da, čak i sa evolucijskog stanovišta ne egzistira isključivo zbog produženja vrste. Uostalom da to jeste jedini cilj, ne bismo upošte osjećali zadovoljstvo tokom seksa. Rad na oslobađanju od stida, autohomo/bi/transfobije jako je bitan u cjelokupnom seksualnom zdravlju i zadovoljstvu.”
Za kraj Samra poručuje da se niko ne treba stidjeti svoje seksualnosti i da istu trebamo više istraživati. ”Želim pozvati sve koji čitaju ovo da se ne stide svoje seksualnosti, da istražuju svoju seksualnost na jedan siguran, zdrav i osnažujući način. Da razumiju da nema jedne ili nekoliko vrsta seksualnosti, da je seksualnost drugačija za svaku osobu i da se može mijenjati. Najvažniji je pristanak, poštovanje i komunikacija, neovisno od toga je li to seks za jednu noć ili seks u jednoj monogamnoj dugoročnoj vezi. Granice uvijek moraju biti jasno definisane.”
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
