Povodom gostovanja Aleksandre Gavrilović u okviru trodnevnog Merlinka festivala u Sarajevu od 15. do 17. marta 2013. godine, razgovarali smo kratko sa njom o promjenama koje su se desile u pravnom sistemu Srbije u proteklih deset godina vezanim za položaj LGBT osoba, kao i o prijedlogu modela zakona o registrovanim istospolnim zajednicama koji je Labris sastavio 2010. godine. Model ovog zakona je prvo bio predstavljen LGBT organizacijama i zajednici kako bi se potvrdila saglasnost sa predloženim modelom, kao i ljudskopravaškim organizacijama zbog neophodne podrške. Očekuje se da će model zakona uskoro ući u skupštinsku proceduru i da će se organizovati javno slušanje, kada će se prijedlog zakona predstaviti narodnim poslanicima_ama u skupštini Republike Srbije. Aleksandra Gavrilović je programska koordinatorica za edukaciju u Labrisu, organizaciji koja se bavi lezbejskim ljudskim pravima.
J.Č: Šta je postignuto u pravnom sistemu u Srbiji, u proteklih deset godina, vezano za zakonsko unapređenje položaja LGBT osoba?
A.G: Danas u Srbiji postoji šest zakona koji eksplicitno zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije: Zakon o javnom informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o mladima. Krivični zakon Republike Srbije od januara ove godine prepoznaje zločin iz mržnje. U Srbiji deluju i tri institucije u čijoj je nadležnosti borba protiv diskriminacije: Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali najveći izazov i dalje jeste primena ovih zakona u praksi.
Problem je velika nevidljivost nasilja i diskriminacije
J.Č: U kojoj oblasti su LGBT osobe i dalje pravno nevidljive?
A.G: Istopolne zajednice su pravno i društveno i dalje neprepoznatljive, lezbejke i gejevi nemaju nikakva prava na beneficije koje proističu iz bračne ili vanbračne zajednice. Problem, takođe, predstavlja velika nevidljivost nasilja i diskriminacije sa kojima se LGBT populacija svakodnevno suočava. Diskriminacija i nasilje imaju različite oblike, a najčešći je oblik verbalnog vređanja i omalovažavanja u javnom prostoru. Ipak ni fizičko nasilje nije retkost. Diskriminacija je prisutna na radnom mestu, u porodici, u školi, ali i prilikom obraćanja institucijama uopšte. LGBT osobe retko prijavljuju nasilje jer i dalje postoji veliko nepoverenje u institucije i strah od sekundarne viktimizacije prilikom obraćanja policiji, pravnicima_ama, zdravstvenim radnicima_ama. Labrisovo istraživanje iz 2010. godine na temu nasilja nad LGBTTIQ populacijom (Jarić, I. Nasilje: LGBTTIQ osobe i njihova svakodnevnica u Srbiji) pokazuje da je dve trećine LGBT ispitanica_ka doživelo neku vrstu nasilja i diskriminacije na osnovu svoje seksualne orijentacije, ali da je samo 10 % ispitanika_ca nasilje koje je doživelo prijavilo policiji, dok je broj ispitanika_ca koji se obratio tužilaštvu još manji – svega 3 %. Čak i kad se LGBT osobe odluče da prijave nasilje dokazivanje na sudu je jako teško zbog homofobičnih stavova i needukovanosti pravnika i sudstva o LGBT pravima.
J.Č: Koje su osnovne stavke modela zakona o istospolnim zajednicama koji je Labris predlozio? Koliko dugo ste radile na njemu? Da li ste slijedile neki već postojeći zakon koji uređuje ovu pravnu oblast?
A.G: Tokom poslednje dve decenije došlo je do pravnog priznavanja istopolnih zajednica u Evropi. Počevši od 1989. godine sa prvim registrovanim partnerstvima u Danskoj, preko uvođenja istopolnih brakova 2001. godine u Holandiji. Trenutno 6 od 47 zemalja članica Saveta Evrope dozvoljavaju istopolnim parovima zaključivanje braka pod jednakim uslovima. Treba dodati da je 15 zemalja članica usvojilo neku vrstu zakona koji dozvoljavaju istopolnim parovima da registruju svoje veze, uz različit nivo prava koji uz to ide. Van Evrope, Južna Afrika, Kanada, Argentina, Meksiko Siti i nekoliko federalnih država u okviru SAD-a priznaju istopolni brak. Kao članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP), Srbija je obavezana praksom Evropskog suda za ljudska prava (Sud u Strazburu). Tokom proteklih 20 godina Sud u Strazburu je nastojao da prizna prava seksualnih manjina i partnera u istopolnim zajednicama.
U želji da ispravi diskriminatornu praksu koja trenutno postoji u Srbiji prema istopolnim parovima, Labris je 2010. godine uposlio tim pravnih eksperata i ekspertkinja (Sašu Gajina, Violetu Kočić Mitačerk i Tanju Drobnjak) koji je izradio predlog zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Ono što su pravni stručnjaci ponudili u formi zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu jeste pravno tehnički odgovor na problem koji realno postoji. Kako bi se uklonila diskriminatorna praksa prema istopolnim parovima predloženi zakon uključuje pravo na izdržavanje, zaštitu od nasilja u porodici, pravo nasleđivanja, pravo da partner_ka bude smatran_a članom porodice u slučaju bolesti partnera_ke i dakle sve ono sto je inače regulisano i spada u regulativu braka u heteroseksualnim odnosima.
Ponuđeni model je bio jedino moguće rešenje budući da Ustav Republike Srbije eksplicitno zabranjuje mogućnost da dva lica istog pola sklope brak. U državnoj zajednici SCG ta mogućnost je ostajala otvorena jer se nije pominjalo da je brak zajednica dva lica različitog pola za razliku od postojćeg Ustava Republike Srbije. Nacrt zakona možete pogledati i skinuti na sajtu kampanje za zakon.
J.Č: Koje je akcije Labris konkretno preduzeo povodom toga?
A.G: U toku prosle godine Labris je pokrenuo medijsku kampanju Ljubav je zakon i oformio tim eksperata i ekspertkinja za lobiranje za zakon.
J.Č: Reci nam nešto više o medijskoj kampanji Ljubav je zakon? Šta joj je cilj? Da li je za pojavljivanje u ovakvim kampanjama potrebna hrabrost?
A.G: Kampanjom želimo da informišemo širu javnost o problemima sa kojima se suočavaju istopolni parovi u svakodnevnom životu zbog nepostojanja pravne regulative i upoznamo predstavnike i predstavnice vlasti sa predloženim modelom zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Krajem aprila biće održano i javno slušanje zakona u parlamentu. U svrhu kampanje kreirana su i dva promotivna spota koja se mogu pogledati na Ljubav je zakon. Ono što ohrabruje jeste spremnost i veliko interesovanje aktivista i aktivistkinja LGBT zajednice da učestvuju u snimanju promotivnog spota i javno se zalažu za svoja prava.
Razgovarala Jasmina Čaušević
Tekst preuzet iz magazina Dani
(Tekst nastao u sklopu projekta koji realizuju Sarajevski otvoreni centar i Internews)
