Luka Rajić je mladi muzičar iz Beograda koji suvereno osvaja muzičku regionalnu scenu. Poznat je po autentičnom audio i vizuelnom izričaju, kao i po velikom broju saradnji sa Ivicom, bendom Buč Kesidi i mnogim drugim imenima savremene muzičke scene. Budući da je 16. juna prvi nastup ovog popularnog muzičara u Sarajevu i BiH na ovogodišnjem festivalu Kvirhana, sa Lukom smo razgovarali o muzici koju pravi, društvenim mrežama, iskrenosti, autentičnosti, queernessu i očekivanjima od bh. publike.
PIŠE: Vanja Šunjić
Ko je Luka Rajić? Kako se određuješ, šta su ti najbitnije značajke tvog identiteta?
Najteže pitanje za početak – i dalje učim ko sam! Kako se čini, taj proces će trajati mnogo duže nego što sam mislio, jer svaka nedelja donosi nešto drugo – da li to bio posao ili privatan život, učenje je konstantno i iscrpno, ali vredno truda. Moj identitet određuju stvari koje volim. Volim da čitam, putujem, provodim vreme u prirodi, sviram i pišem… Ne zvuče kao preterano eksperimentalne stvari, ali svaka od njih utiče na mene drugačije, čineći moj identitet šarenolikim. Koliko god kao umetnik volim da pažnja bude na mom delu, isto toliko volim da slušam ljude i pričam sa njima. Gotovo uvek se trudim da napravim prostor za druge tako da se oni osećaju udobno u kom god okruženju bili – da li to bilo snimanje spota, ili druženje sa prijateljima. Tuđe priče su mi inspirativne i smatram da iz svake možeš poneti nešto za sebe. Često zaboravim da imam dvadeset četiri godine i da je preda mnom još puno pobeda, poraza i lekcija koje će sigurno uticati na razvoj mog identiteta, a to mi je izuzetno uzbudljivo.
Određuje li te queerness na neki način, da li mu težiš, inspiriše li te?
Nedavno sam počeo da posmatram queerness malo drugačije. Koliko god to imalo veze sa seksualnom orijentacijom, za mene je queer način života, filozofija koja u osnovi ima ljubav i razumevanje. Razumevanje da ljubav dolazi u raznim oblicima. Razumevanje da su pozadine ljudi drugačije i da svako ima svoju priču koja ga čini unikatnim. Prihvatanje sebe i nežnost prema sebi koju treba da pružam u trenucima kada je to potrebno. U suštini, skidanje pritiska sa ljudi da moraju da žive po šablonima i da se uklapaju u kalupe je srž queernessa, što je za mene i više nego inspirativno. Od početka svoje karijere želim da prikazujem sebe u drugačijem svetlu i pokažem da muškost “ne odlazi” ukoliko dopustiš sebi da izađeš iz okvira. Zapravo, mnogo je veća zabava nego što je stres. Nakon svakog iskustva u kom sam izašao iz svoje zone komfora načio sam dosta toga o sebi i stekao više samopouzdanja.
Postoje li neke queer zvijedze koje su se pojavljivale kroz historiju, a ostavile su nemjerljiv uticaj na tebe i tvoje stvaralaštvo?
Definitivno mi je prva uspomena Lady Gaga. Posmatrajući iz ove perspektive, sve što je ona radila na početku svoje karijere je čak i za današnje standarde možda previše, ali je napravila put za mnoge queer muzičare i umetnike. Napravila je prostor za ljude koji imaju drugačije vizije i odnos prema životu, što mislim da je divno. Sam Smith su mi primer toga kako se neustrašivo treba boriti protiv svega što ljudi žele da budeš za njih. Pokušaće da te stave u određenu kućicu jer je ljudima tako lakše da te svare, ali ne i Sam-a, oni to ne dozvoljavanju.
Plašiš li se svoje iskrenosti i autentičnosti? Imaš li strah da ćeš nekada proklizati i odati previše, ili da te publika neće prihvatiti ili razumjeti zbog onoga što jesi?
Za mene je jedino ispravno ako sam 100% iskren i autentičan i to jeste ponekad zastrašujuće ali znam koje su mi namere – a to je da svi koji slušaju moju muziku ili su došli na moj nastup mogu da se osećaju sigurnim i da znaju da je njihova autentičnost ono što i ja želim od njih. Stvar je u tome što se već osećam prihvaćenim od strane svoje publike. Imao sam priliku da upoznam ljude koji dolaze na moje nastupe i to su uglavnom mladi ljudi, pa su nam teme slične i iz razgovora sa njima shvatam koliko se ustvari razumemo. Nedavno sam imao nastup u Nišu u okviru mini turneje, pa smo nakon nastupa ostali još nekoliko sati u klubu i pričali sa ljudima koji su došli. Tada mi je postalo jasno da sam na istoj frekvenciji sa njima.
Koliko ti nove platforme poput TikTok-a, Instagrama… pomažu da se približiš publici? Kako generalno gledaš na njihovu rasprostranjenost među mladima, postoji li tamo pozitivan sadržaj koji mogu konzumirati?
Na TikTok-u provodim dosta vremena kao posmatrač, manje kao kreator. Lenj sam kada je u pitanju snimanje videa. Čak i kada imam ideju, radije ću nastaviti da skrolujem nego izdvojiti par minuta kako bih snimio. Koliko god imao “love hate” odnos sa mrežama to je pored live nastupa jedino mesto gde možemo da pričamo. Imao sam puno razgovora sa ljudima, ali najdraže mi je kada ih sretnem na nastupima pa se iznenadim što su tu i povežem lik sa razgovorom. Apsolutno postoji pozitivan sadržaj, samo da bih došao do toga moram da otklonim sve ono što mi ne prija makar morao nekoga da mjutujem ili blokiram – ne zanima me! Ako provodim najviše vremena na telefonu, želim da taj prostor bude što je više moguće uređen po mojim željama. Bez TikTok-a ne bih imao viralnu pesmu i verovatno veliki broj vas koji čitate ovo ne biste znali da uopšte postojim, tako sam na kraju dana da zahvalan.
Pomaže li ti studij digitalnog marketinga da se predstaviš javnosti u online sferi?
Bez studiranja digitalnog marketinga ne bih znao šta je sve moguće uraditi sa društvenim mrežama, ni kako iskorisititi njihov potencijal. Jedino što me je tokom studiranja držalo da ostanem na fakultetu (pored toga što mi roditelji nisu dozvoljavali da se ispišem) je to što sam znao da će mi to što učim itekako koristiti kada dođe vreme za objavljivanje muzike.
Koliko se onaj drugi, offline Luka razlikuje od ovoga kojeg imamo priliku da upoznamo i jesi li ikada razmišljao o umjetničkom imenu?
Naravno da sam prošao kroz fazu smišljanja umetničkog imena i na početku mi se to činilo primamljivim, ali sam ubrzo shvatio da ustvari ne želim da se krijem iza nečega što liči na moje ime ili je inspirisano mojim imenom. Možda jeste neoubičajeno na našim prostorima, ali radije bih nosio svoje ime i prezime, nego da za par godina shvatim da mi se ne sviđa ime koje sam izabrao. Iako ne postoji razlika između mog pravog i umetničkog imena, ipak postoji razlika kada sam u pitanju ja na sceni i online vs. ja na u privatnom životu. Privatno sam mnogo mirniji, volim da provodim vreme sa prijateljima jer se sa njima osecam najudobnije. Kada izadjem na scenu, dopustim sebi da udjem u odredjeni karakter i opustim se. Tokom 2021. godine kada je moja pesma „Ludim“ doprela do velikog broja ljudi, osetio sam da ljudi kada me sretnu očekuju da budem mnogo luđi nego što ja zapravo jesam. U klubu volim da sam sa svojim društvom i najčešće izgledam nezainteresovano, ali stvarno uživam i to je moj način da se dobro provedem.
Pokušavaš li svoju muziku svrstati u neki žanr? Šta te od trenutne muzičke scene inspiriše, šta najviše slušaš? Postoji li nešto ka čemu težiš?
Čuveno pitanje o žanrovima na koje više nemam odgovor! Stalno se lomim između toga da li pripadam nekom žanru i ako da, kom? Uz rad na novim pesmama shvatam da se žanrovske granice sve više gube i da stvaram svoj univerzum zvukova koji ne liči ni na šta što slušam, pa je čak i meni trebalo vremena da shvatim koje su odlike mog zvuka. Trudim se da tokom rada na albumu slušam tuđu muziku sa manje pažnje, kako bi ideje koje imam bile što svežije. Ipak, ne mogu pobeći od Taylor Swift, Lorde, Renaissance…
Kao muzičara te karakteriše veliki broj saradnji sa različitim bendovima. Šta najviše voliš u tim kooperacijama i šta nosiš iz njih?
Ni sa jednom saradnjom ne znam tačno kako će se odvijati proces i kako će se završiti, ali je to lepota rada sa drugim ljudima. Razmena ideja i kreativna sloboda koje imam i koje želim da saradnici imaju i osećaju kada rade sa mnom je ono sto mi najviše prija. Najdraže mi je što nakon saradnje shvatim da to nije bilo samo zarad pesme, već sada imam još jednog prijatelja iz industrije. Pored bendova i muzičara, možda još više volim ostale sektore koji su zaduženi kada se radi snimanje spota ili fotografisanje. Svako od njih ulaže toliko energije i truda da svaki put kada završimo snimanje i vratim se kući sa suzama u očima, presrećan što imam tako divne i požrtvovane ljude oko sebe.
Kroz tvoje spotove, ali i tekstove se proteže queer momenat. Koliko je važno danas detabuizirati queer odnose kroz popularnu kulturu? Kako komentarišete desničarske i konzervativne stavove da zahvaljujući tome imamo „queer epidemiju“ i stavove nekih političara iz Sribije da to sve nameće Evropa i Zapad, a da ovdje ne postoje ljudi koji žive te identitete?
Nikada neću biti pristalica stava da je queerness nešto što se propagira od strane većih država, jer su queer ljudi među nama. Nisu izmišljeni likovi koji se kriju u svojim rupama koji nemaju ništa pametno da rade, pa traže prava i vidljivost. Imaju svoje živote, poslove, iste obaveze kao ostali građani. Valjda zato što sam odrastao na internetu i od početka razumeo koliko se kao ljudi razlikujemo, ali nikada nisam pridavao značaj nečijoj seksualnosti. Jedino što želim od ljudi jeste da razumeju da smo u osnovi svi ljudi i iako mi zvuči suludo da to izgovorim, ali nečija seksualnost nije razlog za mržnju, baš naprotiv – nikako ne utiče na tebe. Često pričam o tome sa prijateljima. Prošlogodišnja situacija sa Evropskim prajdom koji se desio u Beogradu je bila veoma poražavajuća. Nešto što je trebalo da bude slavljenje ljudskih prava, zabava i siguran prostor za sve, postalo je jezgro mržnje i to isključivo zbog ljudi koji imaju problem sa LGBTQ+ zajednicom. Sećam sam se da sam drugog dana prajda osećao toliku tenziju i da mi nije bilo ni malo prijatno. Došli smo tu da slavimo ljubav, a okruženi smo obezbeđenjem i policijom, kao da će se svakog trenutka desiti nešto najgore. Nažalost, potrebno je još vremena da prođe ali ćemo u jednom trenutku stići tamo gde želimo.
Kako se osjećaš na nastupima uživo? Koliko pažnje posvećuješ vizuelnim efektima, stajlingu, interakciji sa publikom? Koje ideje i misli im pokušavaš prenijeti tada?
Nastupi su prilika gde mogu videti svoju publiku na jednom mestu i to je stvarno predivan osećaj. Zato i želim da svaki nastup bude malo drugačiji i posebniji jer je moj katalog trenutno prilično kratak te pokušavam da svakim nastupom uradim nešto po čemu će publika pamtiti svoj koncert. Kao što sam već rekao, muzika mi dopušta da izađem iz svoje zone komfora, te je stajling uvek bitan jer od njega zavisi kako ću se osećati to veče. Pored stajlinga, vizuelni efekti i koncept je nešto na čemu radim sa Emilijom Terzić i Igorom Rajićem. Oni su mi leva i desna ruka i najbolji prijatelji. Veliko je zadovoljstvo kada sa svojim najbližim ljudima radim i kada to nailazi na dobre rekacije ljudi. Nadam se da će tako biti i 16. juna.
Budući da je tvoja muzika dosta inspirisana dream popom, šta radiš da na sceni ne izgledaš monotono?
Sama prisutnost na sceni i komunikacija sa publikom su za mene dovoljni da se osećam budnim i konektovanim. Nastupi se razlikuju, kako po setlisti tako i po onome što nosim i onome što pričam za publikom. Na Kvirhani definitivno neće biti monotno. Donosim vam pesme koje već znate kao i nekoliko neobjavljenih koji će se naći na albumu, plus po koji kaver ali neka to bude iznenađenje.
Jesi li do sada nastupao u BiH, ili će ovo biti prvi nastup?
Ovo će mi biti prvi put i jako sam uzbuđen! Jedva čekam da vidim publiku i da osetim energiju grada. Često se šalim sa svojim prijateljima da gradove posmatram kao teritorije koje nastupima otključavam. Tako je Sarajevo naredni grad u kom nikad nisam bio i koji će sada biti otključan!
Po čemu pamtiš snimanje spota za singl Nebo je opet crveno koji ste radili Ivica i ti u Banjaluci, sa Tajanom Dedić Starović?
Nažalost, ja nisam prisustvovao snimanju spota, ali me je Ivica izveštavao s vremena na vreme. Volim “Nebo je opet crveno” jer je moja prva saradnja, a Ivica mi je dao potpunu slobodu da dopunim njegovu priču onako kako sam je ja razumeo. To je bio prvi put (i jedini do sada) da sam imao priliku da na već napisan tekst dodam svoju perspektivu i to je značilo da sam morao da se ubacim u mindset u kom je Ivica bio kada je pisao svoj deo. Veoma je zanimljiv takav princip rada, nadam se da će uskoro biti još nekih kolaboracija.
Šta su planovi za daljnju muzičku karijeru Luke Rajića? Maštaš li o nekom krutom nosaču zvuka, ili smatrš taj koncept prevaziđenim? Na kojim platformama najčešće tvoja publika sluša muziku?
Planova ima dosta i radim na njima trenutno. Ne želim puno da otkrivam, ali oni koji me prate znaju da već neko vreme pravim pesme za prvi album. Niko te ne pripremi za takve projekte. Jednostavno moraš da se prepustiš procesu ma koliko dugo on trajao. Jednom kada klikne, desiće se magija i tada će biti spreman za vas.
Šta očekuješ na ovogodišnjoj Kvirhani? Da li su ti umjetnici_e koji su ranije nastupali_e prenosili_e svoja iskustva?
Očekujem puno ljubavi, divne energije, ludih kombinacija i šarenila!
Poruka za sve queer mlade ljude, ali i oni koji to nisu. ☺
Ko god da trenutno čita ovo, želim da znate da ste posebni takvi kakvi jeste. Znam da nekada može biti izazov ostati odan svojim stavovima i izobrima, ali jedino tako možemo još više verovati sebi i dokazati da ono što radimo ipak jeste ispravno. Znajte da niste sami i kroz šta god da prolazite – podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Previše su čudna vremena da bismo čuvali sve u sebi.
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
