Piše: Renata G.
U subotu, 07. marta je u prostorijama Sarajevskog otvorenog centra održana radionica na temu „Queer feminizam“ pod vodstvom Jasmine Čaušević. Iako je radionicom obuhvaćeno predstavljanje feminizma kao teorijskog, aktivističnog pravca i ideologije, ipak je bilo dovoljno prostora za diskusiju i razmjenu iskustva koju su učesnici_e rado prihvatili_e.
Teorija Queer feminizma kao „otpora režimu normalnog“ je proizašla iz feminističkih teorija pokušavajući da obuhvati da dodirne tačke rodnih, gej i lezbejskih studija u nešto što će istovremeno postati i aktivizam, i pokret, i teorijski pravac, i identitet. Sama riječ „queer“ u prijevodu znači „čudan“ i „nastran“. Do ‘80ih godina je „queer“ bio pogrdan naziv za homoseksualne osobe, a danas je simbol slobode od heteropatrijarhalnih normi.
„Jedna od zasluga queera jeste da svako ima pravo da sebe identifikuje kako hoće i nema razloga da bilo ko kome to brani. Ako ja i nalazim svoje načine da rovarim taj sistem i da se opirem „normalnom“, mogu sebe nazvati queer“, kazala je Jasmina.
Osnovna premisa queer studija jeste da spol, rod i seksualna orijentacija nisu privatna iskustva, već da su političko i javno pitanje, i da imaju implikacije na: socijalnu, pravnu, ekonomsku i kulturnu sferu. Queer teorija, od ‘90ih godina, drži da je seksualnost fluidan, dinamičan kolektivitet svih mogućih seksualnih identiteta koji se mogu razvijati kod osoba u različitom životnom periodu, time prihvatajući cjelokupnost ljudskog psihološkog i društvenog života.
„Ideologija nam je neophodna, svako od nas iz neke ideologije priča. Svi ovi što mrze feminizam ne misle da se feminizam unutar sebe uopšte ne slaže. Mnoge struje unutar feminizma su suprotstavljene i vi morate da dokazujete ko je veća feministkinja“, objasnila je Jasmina dodajući kako je feminizam danas sveden na biranje između dva zla: vidljivosti pod svaku cijenu ili nevidljivosti. I jedno i drugo, u nezrelom društvu, dovode LGBTI osobe u opasnost od nasilja i diskriminacije.
„To je realnost, to su stvari koje se dešavaju. Sarajevo je još velika sredina, i možda veće sredine pričaju neke priče koje, na primjer, u Mostaru ti ne možeš ni pokušati pomenuti. Ja sam bio tako sretan kad sam vidio da je SOC dobio psihologa. Smatram da kao što postoje sigurne kuće za žene koje su zlostavljane, da bi definitivno trebale postojati sigurne kuće za LGBTI osobe“, poručio je jedan od učesnika opisujući vlastita iskustva začaranog kruga sakrivanja od roditelja i uplitanja mreže ljudi u priče kojima je jedina svrha vlastita sigurnost.
„Čitava queer teorija je nastala da ovih priča nestane“, kazala je Jasmina objašnjavajući kako Queer feminizam ističe seksualnost kao važan i vrijedan dio života svake osobe, ali nažalost i centar problema mnogih LGBTI osoba.
Amina Imamović, koordinatorica programa Sarajevskog Otvorenog Centra pozvala je na nove aktivnosti i različite vrste druženja koja će biti organizovana u skorijem periodu, uključujući i Feminističku školu na kojoj će se prelaziti teme koje uključuju i queer uloge u feminizmu.
„Biti queer ili biti feminista_kinja jeste bunt protiv patrijarhalnog društva u kome svi živimo, a biti oboje je svojevrsna dvostruka prijetnja patrijarhatu. Od velike je važnosti upoznati zajednicu na važnost feminističke borbe jer se ona itekako tiče nas kao lezbejki, gejeva, biseksualnih, trans* osoba. Naše queer postojanje ruši hetero-cis-normative koji su ustaljeni u našoj svakodnevici“, poručila je Amina ističući kako upravo queer osobe imaju iole privilegiju vidljivosti i trebaju postati glas onih kojima nije pružena šansa da se čuju, a kojima je itekako potreban glas.
