Razgovarala: Jovana Ivetić
Ivana Rašić, poznatija pod pseudonimom Sajsi MC, jedna je od najpoznatijih reperki u regionu i dugogodišnja saveznica i neumorna saborkinja u borbi za LGBTI+ prava. Za naš portal, Sajsi je govorila povodom svog novog albuma, ali i predstojećeg međunarodnog Coming out dana.
Novi album je tu. Možeš li jednu pjesmu da izdvojiš kao lično omiljenu ili je to kao s djecom pa ih podjenako voliš?
Volim to poređenje oko pesama i dece, i stvarno je tako, takođe je i istina da više brineš tj. osetljivija si na one pesme koje se nisu snašle, koje nisu dobile dovoljno pažnje, njih malo više voliš. Kapiram da je to kao kada pustiš decu u svet pa kako se snađu, uvek više brineš za one koji se teže snalaze. Shodno tome, moji lični favoriti su: Sublingvalno, Spavam sa lutkama… Dok na primer za Fux Deluxe uopšte ne brinem, svi je vole.
Odakle inspiracija za pjesme? Kako izgleda proces nastanka teksta, koliko dugo radiš na njemu?
Konkretno za ovaj album sam počinjala s konkretnim temama npr. za pjesmu Mississippi, želela sam da opišem ideju pranja duše ili kroz ogromnu reku, ponovo rađanje kroz patnju, guglala sam koje su najveće reke na svetu, Misisipi je na trećem mestu, nazivi prve dve reke nisu mi odgovarali u melodijskom smislu, a Misisipi se poklopio savršeno, naravno, morala sam da dodam Dunav i Savu, čisto da naglasim odakle sam došla. Dunav i Sava su polazišna tačka pesme jer nisu uspeli da mi sa duše speru nataloženu sudbinu, zato ja odlazim na veću i moćniju reku. Drugačiji pristup sam imala ranijih godina, tekstovi su bili spontaniji, pisanje je zavisilo od trenutka, pa kuda me odvede, sada je pisanje artikulisanije, verovatno je u pitanju iskustvo i nadam se veština pisanja, koja je za ovaj album diktirala konkretniji metod nastanka pesme. Još jedna jako bitna stvar, nerado priznajem, ali je tako, previše sam u prošlosti davala naglasak na dominaciji teksta, zanemarujući muziku, u smislu, ako je super tekst, onda nebitno koji je bit. Istina je da je stvarno bitno da bude pola-pola.
S tim u vezi, tvoje pjesme imaju vrlo specifičan, tebi svojstven lirski stil, a što muzike tiče često je to sinergija različitih žanrova. Možeš li da se zamisliš i u nekim drugim muzičkim pravcima s kojima do sada nisi radila?
Da, eto, u prethodnom odgovoru sam se malo dotakla te teme. Sigurna sam da bi se drugačije odnosila prema žanrovima tj. muzici generalno da i sama pravim matrice ili da se bavim produkcijom. Time što je tekst jedini moj fokus, a usput i melodija pevanja prirodno mi je bilo da mi sve bude u službi toga, međutim, ako bih ja radila i ostale stvari onda bi mi bilo bitno sve, to je i odgovor na pitanje, sve dolazi u obzir samo da je u službi gospodarice teksta. Jako sam srećna što sam zadnjih godina promenila taj pristup, zato na albumu Mater imate muziku kakva nije bila do sad u mojoj karijeri.
Traješ na sceni više od 20 godina. Šta je ono što ti je muzika donijela, a šta je ono što si morala da žrtvuješ?
Muzika mi je spasila život, obogatila ga, pružila prečicu do nekih stvari za koje bi mi trebalo puno godina da dođem do njih, donela u moj život predivne ljude, kao i one manje predivne zbog kojih sam naučila bitne lekcije. Što se tiče žrtvovanja, naravno da je bilo i mora da ga bude, ovo je specifičan način života i nije za svakoga. Nekad žrtvuješ dan, a nekad žrtvuješ noć, desi se da veze propadnu jer nema podrške za ovu opsesiju bavljena kreativom, žrtvuje se sve do trenutka dok te muzika čini srećnom i dok te publika plaća emocijom.
Iako nisi pripadnica LGBT+ zajednice, neprestano daješ svoju podršku. Koliko je upravo bitno da ustajemo u zaštitu drugih onda kada nismo lično ugroženi?
Krucijalno je za sve marginalizovane grupacije. Živimo u društvu, ne živimo u pararelnim univerzumima. Pojedinačno pružanje podrške u vidu: vidim te, pokušavam da razumem, delimo neke iste probleme, ali ti imaš i dodatnu dimenziju problema, sa kojim se ja ne srećem. Hajde da napravimo ovo društvo senzibilisano za različitost jer jednog dana će meni ili nekom drugom trebati pomoć. Ako već ne živimo u džungli već u navodno uređenom i dogovorenom društvenom okviru, hajde da se tako i ponašamo.
Fali li Balkanu empatije?
Da, kao i u ostatku sveta.
Tvoje ,,Nećemo šetati, već nadrkano hodati“ je sad već iconic. Bilo je to godine kada si bila kuma Beogradskog, odnosno tada Euro prajda. Šta ti ta titula znači?
Svaka titula samo po sebi je laskava. Kuma prajda je specifična titula, meni znači prepoznavanje, solidarnost i ljubav, ali najviše i prihvatanje mene kao mene od strane te zajednice, mi smo društvena bića, volimo biti prihvaćeni i deo nečega, to nam daje svrhu i boost za dalje. Imala sam često u prošlosti zanošenja da ne želim biti deo društva generalno i da sam kao neka usamljena životinja i da za mene ne postoji kutak u okviru društva, ali to se promenilo, jer kroz muziku koju stvaram sam okupila i ostale ljude koji se tako osećaju, između ostalog je tu dominantna i gej zajednica. Prihvatili smo se međusobno.
Glasanje za pesmu Evrovizije 2024. i reakcije koje su uslijedile… Koliko je opasna retorika da je neko neprijatelj nacije kako je tad izgovoreno jer podržava jednaka prava svih, pa tako i LGBTI+ zajednice?
Vrlo je opasna retorika jer najdirektnije targetira, u ovom slučaju mene, koja šetam gradom i živim kao i svi ostali pa sam samim tim u očima njihovim vrlo laka meta. Prvo zato što sam žena, drugo, zato što sam se drznula da radim po svom nahođenju, treće je što nisam uvažila fabrikovan nacionalizam. Rezultat svega toga je bio preveliki sajber napad na mene i moju porodicu, potom je usledio par pokušaja na ulici. Ponoviću, mislili su da sam laka meta.
Kćerka si, sestra, supruga i majka. Na koji način LGBTI+ zajednica može “ugrožavati porodične vrednosti” kako se često govori?
Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj to može da se desi. Porodične vrednosti ugrožavaju same sebe jer su licemerne i nikad u realnosti tj. retko kad dostižu principe za koje se zalažu. Porodične vrednosti ćute kad je u pitanju femicid, dečija pornografija, zlostavljanje dece i starih, ali su jako glasni kad su u pitanju LGBTI+ prava.
Šta je za tebe sloboda?
Odsutvo unutrašnjeg nemira, odsustvo spoljašnjeg nemira, neugrožavanje drugog svojom slobodom, a u poslednje vreme moja sloboda je da popijem vruću kafu dok je beba u vrtiću.
