Izvor i foto: Gayecho
Posljednjih dana sa naslovnih strana Srpskog telegrafa prisutan je jezik diskriminacije prema manjinskim grupama građana. Dok predstavnici LGBT populacije tvrde da je riječ o gruboj diskriminaciji, u najmlađem srpskom tabloidu kažu da su samo štitili javni interes.
Član Organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić tvrdi da su dvije naslovne strane Srpskog telegrafa višestruko štetne i navodi da drugi mediji nisu napravili istu grešku, kao novi dnevni list, koji se bori za parče tržišta. I to ponovo diskriminacijom jedne manjinske grupe.
“Smatram da smo ovakvu praksu ovakvih izveštaja prevazišli pre nekoliko godina kada smo imali slične izjave i nalsove vezane za Prajd. Oda tada se sve mnogo promenilo i mediji mnogo bolje izveštavaju. Prilično čudi da postoje jedne dnevne novine koje nekoliko dana ovako izveštavaju”, kaže Miletić.
Glavni i odgovorni urednik Srpskog telegrafa, Milan Lađević, kaže da im je cilj bila edukacija, a ne diskriminacija.
“Tekst je trebalo da deluje edukativno i preventivno, a ne da poziva na linč bilo koga, niti nam je to palo na pamet, niti smo želeli da postignemo. Ja se nadam da će ovakva naslovna sprečiti ljude da ne koriste zaštitna sredstva, već vode računa o tome kakve imaju seksualne odnose da se to ne bi širilo ovakvom brzinom”, kaže Lađević.
Ipak, on dodaje da razume da postoje i drugačija mišljenja. “Kažem da je ovo bilo edukativno i preventivno, a ne poziv na linč, niti na diskriminaciju i ako se bilo ko osetio tako, evo ja mu ovom prilikom upućujem izvinjenje”, kaže Lađević.
Novinarka Tamara Skroza, koja je i članica Savjeta za štampu, smatra da to nije tačno. “Oni su prekršili pravila koja se tiču diskriminacije i lagali su”, ističe Skroza.
Ona kaže da se novinari decenijama neuspješno bune što dio kolega ne haje za medijske zakone i kodeks, i zato predlaže da svi mediji budu uslovljeni poštovanjem istih.
“Ako ne potpišeš da ćeš poštovati kodeks novinara, ne možeš da se upišeš u registar medija. Ne možeš da dobiješ državna sredstva za projekte, javna preduzeća se neće reklamirati u tvom mediju, i u toj situaciji bi mediji tri puta razmislili da li će da objave ovako nešto skandalozno i strašno kao što su ovi tekstovi”, ocjenjuje Skroza.
Koliko je stanje u novinarstvu alarmantno govore i preliminarni podaci Savjeta za štampu, po kojima je broj novinskih tekstova u kojima je prekšen kodeks prošlog aprila bio 340, dok je za prvih 19 dana aprila ove godine, ta brojka veća od 370 i procjenjuje se da će premašiti 500.
