Dolores je ženski pop duo koji čine Ana Srećković Endži i Marija Vukčević, filologinje po struci, muzičarke iz strasti. Projekt nastaje u prvoj polovini 2020. godine, kao sredstvo kreativnog izražavanja u toku pandemijskih i restriktivnih mjera. U svojim pjesmama, Dolores se posvećuje temama svakodnevice, baveći se pretežno stvarnim problemima i osjećajima zamišljenih likova. Budući da je 16. juna prvi nastup dvojca Dolores u Sarajevu i BiH na ovogodišnjem festivalu Kvirhana, sa Endži i Marijom smo razgovarali o muzici koju stvaraju, muzičkoj sceni na kojoj se kreću, queernessu, slobodi, autentičnosti, itd.
PIŠE: Vanja Šunjić
Ako smijem na početku da izrazim svoju prvu slušalačku fascinaciju. 😊 Kada sam vas čula, učinilo mi se da je neko zarobio Fantoma i Buč Kesidi i dao im novu dozu ženske energije. Kako vas doživljava publika? Kako reaguju kada vide dvije snažne žene s gitarama na sceni?
Enži: Hvala ti puno na ovako divnim rečima 😊 Ima dosta istine u tome što si rekla, najpre jer smo mi blisko sarađivale, a i dalje sarađujemo sa Fantomom. On je ujedno i dosta zaslužan što je naš zvuk takav kakav jeste, pomogao nam je svojim produkcijskim darom da dobijemo zvuk koji je „živeo“ u našim glavama, ali u tom trenutku nismo znale kako da ga napravimo. Ja sam kasnije od Fantoma dosta naučila o samoj produkciji i aranžiranju, tako da, pored toga što nam je prijatelj, on je za mene i mentor.
Što se tiče same publike, do sada smo imale jako lepa iskustva na nastupima, ljudi lepo reaguju na našu muziku, a naročito je dobar osećaj kada ih vidimo kako pevaju sa nama 😊 Budući da smo projekat osmislile kao duo, tako i nastupamo, pa su uživo nastupi nešto drugačiji od onog što može da se vidi u spotu za pesmu „Šta te radi“. Mara je na gitari, dok sam ja vokal i za sada nam ta podela odgovara. Ne isključujemo mogućnost da u budućnosti ubacimo još jednu gitaru u live nastupe i da obe zapevamo, ali o tom potom. 😊
Vaš zvuk je miks synth pop osamdesetih i devedesetih, ali i svega onoga što danas nastaje na prostoru Jugoslavije, prije svega zahvaljujući platformi „više, manje zauvijek“ koja je stvorila čitavu jednu scenu. Zašto ste se odlučile postati dijelom te scene i da li imate neki skupni nazivnik za tu muziku? (Ne mogu da kažem žanr jer smatram da je danas besmisleno govoriti o njemu, ali čitav novi val fenomenatlnih muzičara i muzičarki je stasao.)
Endži: Slažem se da je pomalo nezahvalno govoriti o žanrovima u današnje vreme, naročito zbog toga što je za nas najlepša stvar u muzici zapravo mešanje i uzimanje od svakog žanra po malo, sa dodatkom ličnog pečata svakog autora. Naš zvuk je možda najpribližniji synth popu trenutno, ali ne volimo da se ograničavamo, jer će u budućnosti biti i pesama koje više pristaju nekim drugim žanrovima. Jednostavno nas inspiriše muzika, i gledamo da od svega što čujemo i što nam se svidi dobijemo inspiraciju da napravimo nešto novo i naše.
Sa ekipom iz “više manje zauvijek” smo se povezale upravo preko Fantoma. On nam je predložio njih kao dobru izdavačku kuću za nove, alternativne bendove i nama se u tom trenutku to učinilo kao najbolja opcija. Stupile smo u kontakt sa Bojanom i tako je počela naša saradnja.
Ono što je karakteristično za sve izvođače sa ovog label-a je da svi pišemo na svojim maternjim jezicima, i to je jedna od stvari koje mi se najviše dopadaju. Mislim da su domaći autori u poslednjih nekoliko godina počeli više da pišu na svom jeziku, i to je jako dobro, jer nam treba sveže dobre muzike ovde, već je ima dovoljno i previše na engleskom jeziku. Nemam ništa protiv da neko piše na engleskom ako mu tako više prija, naravno, ali mi je isto tako drago da se pojavio taj „trend“ pisanja na jezicima bivše SFRJ.
Kako vam to izgleda iz druge perspektive, kada dijelom te scene? Je li vas više privukla muzika, ili tekstovi da se opredijelite za ono što radite?
Endži: Iskreno, nisam sigurna da li i sama znam odgovor na ovo pitanje 😊 Cela priča oko Dolores je počela potpuno spontano. Mi nismo ni imale ideju da ovo što radimo bilo gde objavljujemo, više je to bio neki vid ventila u vreme pandemije. Međutim, sada nam je neopisivo drago da smo se ipak odlučile na taj korak, jer je jako lep osećaj kada čujete i vidite da ljudi prepoznaju to što radite, i da mogu da se povežu sa vašim tekstovima.
Nama su tekstovi naročito bitni, i svaka naša pesma ima priču u sebi, svaka se bavi nekom temom. To isto važi i za muziku koju slušamo privatno. Naravno, podjednako nam je važno da nam se svidi melodija ili bit koji prate tekst, nekako te dve stvari su za nas neodvojive. Retko će se desiti da pustimo neku pesmu samo zbog teksta ili samo zbog muzike, uvek ih nekako posmatramo „u paketu“ kao kompletno umetničko delo.
Kad posmatramo tekstove, ali i vizuelni izričaj, imam osjećaj da je ovaj val muzike važno queer glasilo jer ne skriva emocije, neuzvraćene ljubavi, fokusiran je na introspekciju, emocije. Šta mislite o tome?
Mara: Definitivno je ohrabrujuće što novi artisti nemaju zadršku po pitanju emocija i izražavanju istih ma, ko bio preko puta. I mi imamo taj utisak. Takođe mislim da je karantin i cela korona situacija doprinela tome, da se ljudi pokrenu, probude i rade ono što žele, da manje kalkulišu.
Slušajući vaš posljednji singl „I lepotica i zver“ koji je izašao u februaru ove godine, počela sam da razmišljam o tome koliko se scena okupljena oko „više, manje zauvijek“ igra sa stereotipima i koliko među svima vama postoji ogroman (auto)ironijski otklon (Svemirko, Đutko, Fantom, Dolores 😊). Je li to neka vrsta olakšavajuće okolnosti kada treba komunicirati važne, intimne teme?
Endži: Jako zanimljivo zapažanje, nisam to tako do sada posmatrala, ali mi je drago ako je tako.
Ja bih rekla da je olakšavajuća okolnost što kod nas uopšte postoji izdavačka kuća kao što je “više manje zauvijek”. Oni su definitivno dali prostor novim bendovima, koji pomalo odskaču od onoga na šta smo navikli da vidimo kod nas na sceni. To nam je svakako dalo vetar u leđa.
Da smo se pre 7 ili 8 godina odlučile da probamo da izdamo muziku, verujem da bi to bilo mnogo teže.
Zašto ste se odlučile da spot za vaš prvi singl „Šta te radi“ bude queer? Koliko je važno danas detabuizirati queer odnose kroz popularnu kulturu? Kako komentarišete desničarske i konzervativne stavove da zahvaljujući tome imamo „queer epidemiju“?
Endži: Ja ne bih rekla da je spot potpuno queer. Makar nam to nije bila namera. Mi smo zapravo tim spotom želele da prenesemo osnovnu poruku te pesme, a to je – nema potrebe za lepljenjem etiketa, svako treba da bude slobodan da radi šta želi, a samim tim i da voli koga želi, nevezano za pol ili rod. Ukratko – svako treba da radi šta ga radi, bez zadrške i bez osuđivanja od strane okoline.
Što se tiče drugog pitanja, mislimo da je veoma važno da to prestane biti tabu, a mislim da se to upravo i dešava, makar na ovoj novoj mladoj pop sceni u regionu. Desničarske stavove radije ne bih da komentarišem. 😊
Hajde malo da se vratimo na početak. Zašto Dolores? Kako ste se spojile i jeste li imali strah od toga što ste za vrijeme pandemije, kad su svi pisali knjige i maštali o tome da postanu muzičke superzvijezde, počele praviti muziku?
Endži: Mi se znamo već preko deset godina, a spojio nas je Filološki fakultet, jer smo obe završile španski jezik i književnost. Odatle i ime Dolores, kao aluzija na špansku revolucionarku Dolores Ibárruri, koja je poznatija pod nadimkom La Pasionaria. Kad smo se odlučile da objavimo pesme trebalo nam je „zvučno“ ime za naš duo, i složile smo se da to treba da bude žensko ime, koje nije ni Ana ni Marija, i koje treba da ima neko značenje za nas. Zajednička drugarica je predložila Dolores, i nama se to odmah dopalo, iz gorepomenutog razloga, ali i zato što je to ime jedne od naših omiljenih muzičarki, Dolores O’Riordan iz benda The Cranberries. Na neki način to ime predstavlja omaž snažnim ženama koje nam uvek služe kao inspiracija.
Nismo imale strah kada smo počele da pravimo muziku. Naprotiv, to je bio neki beg od stvarnosti tada, a nije postojao nikakav pritisak, jer nije bilo u planu da se bilo šta od toga objavi. Ideja o objavljivanju se javila tek početkom 2021. kada smo se povezale sa Fantomom i kada nam je on na neki način dao vetar u leđa. I hvala mu na tome.
Do sada ste objavile četiri singla. Šta su planovi u budućnosti? Maštate li o nekom krutom nosaču zvuka, ili smatrate taj koncept prevaziđenim?
Endži: U planu je trenutno peti singl „Džejn“ koji izlazi u maju, za koji smo i snimale spot, sa istom ekipom sa kojom smo radile i „Šta te radi“. Posebno smo ponosne na taj projekat jer nam je ovo omiljena naša pesma, i nama se čini da ima snažniju poruku od prethodnih. Spot je osmišljen da prati pesmu, ali da je ne prepričava, već da nam prikaže kako se glavna junakinja Džejn u odraslom dobu nosi sa traumama koje vuče iz detinjstva, a o koje su oslikane u tekstu pesme.
Jako smo srećne i zahvalne celoj ekipi (Veljku, Jani, Danilu, Nini i Milošu), a posebno našoj dragoj drugarici i divnoj glumici Tamari Aleksić jer je oživela Džejn bolje nego što smo i mi same mogle da zamislimo.
Ovo je ujedno poslednji singl sa našeg albuma koji planiramo da izbacimo u bliskom budućnosti. Plan je da album sadrži pet do sada objavljenih singlova i još pet ili šest novih pesama. Ne bih govorila o datumima, ali trebalo bi da bude vrlo uskoro 😊
Za sada će naša muzika biti samo u digitalnom formatu, ali ko zna, možda se u budućnosti odlučimo i za neki vinil, jer smo i same ljubiteljke ploča.
Kako opisujete svoju publiku? Osjetite li razliku u recepciji u Srbiji, Hrvatskoj, itd. ?
Mara: Do sada smo svirale samo u Srbiji, tako da ne možemo da sudimo što se tiče live nastupa i publike, ali eto sjajne prilike za to u Sarajvu na Kvirhani 🙂
Zagreb je u vrhu liste gradova kada su u pitanju naši online pratioci tako da verujemo da smo rado slušane i u Hrvatskoj. Jedva čekamo da sviramo i pevamo i pred publikom susednih država, a trebalo bi da se to pročesti u skorijoj budućnosti.
Šta je za vas sve queerness?
Mara: “Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj”
Ovaj stih obuhvata sve što imamo da kažemo na ovu temu, ukratko. Za nas je queerness biti to što jesi, bez kompromisa, šta god to bilo i boriti se za svoju slobodu. Kao što jedna pesma kaže: “samo radi šta te radi” 😉
Šta vas radi?
Mara: Uh kompleksno pitanje i još teži odgovor.
Radi nas dobra muzika, kvalitetno druženje, povezivanje sa ljudima, mali svet alternativnog popa i svi sjajni ljudi koje smo upoznale otkad je nastala Dolores (a i pre toga). Radi nas bunt, sloboda i ljubav.
Endži: Sloboda, dobra energija, umetnost, ljubav, razumevanje, i sve one stvari koje su nam svima neophodne, a koje su, nažalost, ponekad isto tako nedostižne.
Šta očekujete na ovogodišnjoj Kvirhani i prvom nastupu u BiH? Da li su vam umjetnici_e koji su ranije nastupali_e prenosili_e svoja iskustva?
Endži: Mi jedva čekamo taj nastup, od kad smo saznale za njega 😊 To će nam obema biti prvi put u Sarajevu, i veoma se radujemo jer smo sa raznih strana čule samo sve najbolje. Fantom i tam su prošle godine nastupali na Kvirhani i imali su samo reči hvale, tako da mislimo da će biti sjajna energija i dobra žurka.
Nadamo se da će se i publika zabaviti s nama, jer smo mi sigurne da hoćemo 😊
Jesu li vam prenijeli da je običaj da bosansku publiku obradujete nekom obradom sevdalinke, ili pop/rock bosanskog hita 😊 ? Šta možemo očekivati?
Endži: Nisu, niko nam to nije rekao 😊 Hvala ti za hint! Potrudićemo se da smislimo nešto, ali neka ostane iznenađenje. 😊
Poruka za sve queer mlade ljude, ali i oni koji to nisu. 😊
Mara: Budite budni, prisutni i reagujte na nepravdu. Ako se uspavamo i budemo statični dok se stvari oko nas dešavaju koje direktno ili indirektno utiču na nas, ne možemo da očekujemo napredak.
Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na tužne događaje u Beogradu i okolini prošle nedelje – pričajte jedni sa drugima, budite tu za svoje drage ljude. Svaki problem je za nijansu lakši kad se sa nekim podeli. U ovim vremenima kada jurimo, a ne znamo ni za čim, je mnogo bitno da ne izgubimo ljudsku stranu i da se ne otuđimo.
Ovo je jednako primenjivo i na queer i na non-queer ljude, jer na kraju krajeva, svi smo u suštini isti, sa pojedinim različitostima koje ne treba da nas razdvajaju već da nas čine zanimljivijim.
Endži: Težite da budete iskreni prema sebi, da budete ono što jeste i ne bežite od toga da radite šta vas radi, šta god drugi o tome mislili.
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
