Udžbenici i obrazovanje za toleranciju u Srbiji: Udžbenici puni istopolnih “kriminalaca”

sex-educationHomoseksualnost je i za veliki broj univeritetskih profesora i autora udžbenika bolest, odnosno iznose stavove o opasnosti istopolne orijentacije; smatraju čak i to da je potraga za vlastitim identitetom već predvorje homoseksualnosti. Gomila besmislica, utemeljena jedino na animozitetu, ključno je polazište za primitivne, nenaučne stavove koji se plasiraju srednjoškolcima i direktno utiču na živote seksualno orijentisanih adolescenata.

Piše: Bojan Tončić

Od sledeće godine srednjoškolci u Srbiji mogu očekivati udžbenike bez diskriminatorskog sadržaja koji se odnosi na LGBT populaciju, ističe Jasminka Peruničić Alen iz Ministarstva prosvete, konstatujući, pritom, da neki od onih koji su sada u upotrebi imaju arhaični sadržaj, te izražavajući saglasnost sa rezultatima analize nevladine organizacije za lezbejska prava Labris. Prema važećem Zakonu o udžbenicima i standardima koji se i dalje primenjuju, međutim, zvanično nema diskriminatorskog sadržaja u udžbenicima, ali je u toku izrada novog, savremenog zakona i pravilnika o prepoznavanju diskriminacije.

“Ove godine neće biti povučeni udžbenici za koje su predstavnici Labrisa ukazali da imaju diskriminatorski sadržaj”, kaže Jasminka Peruničić Alen, koja je i članica Grupe za obrazovanje manjina i ljudska i manjinska prava u obrazovanju.

Labris je više puta tražio da se iz upotrebe u nastavi povuku udžbenici za srednju školu u kojima se diskriminiše LGBT populacija. Reč je o nespornom zaključku te organizacije da se u devet srednjoškolskih udžbenika iz biologije, psihologije i medicine na ukupno 18 mesta nalazi, stav je Labrisa, “eksplictno diskriminatorski sadržaj” prema LGBT populaciji, čime se krše Ustav Srbije i niz zakona.

Labris konstatuje da su neki udžbenici sa diskriminatorskim sadržajem prema LGBT populaciji odobreni pre više od 20 godina. Više od 250 nastavnika prošlo je, u organizaciji Labrisa, edukaciju, kako bi se povećala njihova osetljivost o LGBT pravima, odnosno da bi se razvilo razumevanje prema mladim pripadnicima te populacije i doprinelo toleranciji.

“Novim zakonom o udžbenicima predvideće se procedura proveravanja i odobravanja udžbenika na četiri godine, a predviđeno je da pritužbe podnose i roditelji i deca, kao i da, prilikom ocenjivanja sadržaja i stavova bude ključna uloga organizacija koje se bave pravima LGBT osoba”, kaže Jasminka Peruničić Alen.

Diskriminacija svuda oko nas

164580_102536746489300_4668971_n
Aleksandra Gavrilović

Visok stepen diskriminacije u svim sferama obeležava srbijansko društvo i opterećuje ga brojnim negativnim stereotipima koji se podstiču u javnom diskursu, ali i u obrazovanju, pre svega sadržajem udžbenika, a potom i nakaznom interpretacijom nemotivisanog i neodgovornog nastavnog osoblja. Diskriminatorski stavovi, kakvih su puni mediji i društvene mreže, susreću se ponajviše u srednjoškolskim udžbenicima za obrazovanje medicinske struke, a njihovi su autori poznati psihijatri od ugleda u profesiji, donedavno neupitni kada je reč o stavovima koje treba preneti potencijalnim zdravstvenim radnicima (univerzitetski profesori Jovo Bukelić, Jovan Todorović, Žarko Trebješanin, Boro Kuzmanović). Analiza njihovih udžbenika ukazuje na to da su dobijeni rezultati koji ukazuju na postojanje diskriminatornog sadržaja u užbenicima i to kroz patologizaciju istopolne seksualne orijentacije, kao i kroz podržavanje negativnih stereotipa i predrasuda.

Programska koordinatorka za edukaciju u Labrisu Aleksandra Gavrilović ističe da će ta organizacija nastaviti da prati rad Ministarstva prosvete i da očekuje da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja usvoji nove standarde o udžbenicima.

“Formalno obrazovanje je važno jer je zvanično i institucionalno. Upravo se u tome odražava njegov legitimitet da na direktan način predstavlja sve što se u društvu uzima za dobro, odnosno loše, moralno ili nemoralno, zdravo, odnosno bolesno, poželjno ili nepoželjno. Sadržaj udžbenika, kao i njegova interpretacija važni su segmenti celokupnog sistema obrazovanja koji zahteva intervenciju upravo na nivou izmene sadržaja i njegove interpretacije”, ocenjuje naša sagovornica.

Nepodnošljiva atmosfera za LGBT srednjoškolce

Sporni sadržaji, zaključak je više stručnih rasprava posvećenih diskriminaciji u obrazovnom procesu, direktno utiču na svakodnevni život drugih i drugačijih učenika.

“Prema iskustvima koje smo čule na treninzima za senzibilizaciju profesora i stručnog osoblja srednjih škola, suočavamo se sa krajnje negativnom atmosferom, budući da su LGBT učenici izloženi i diskriminaciji i vrsnjačkom nasilju i da je potrebno još mnogo toga uraditi kako bi situacija bila podnošljivija. Najbolji primer rada na ovom problemu je Farmaceutsko-fizioterapeutska škola čija je većina profesora prošla kroz naše treninge i voljna je da uradi sve što je u njenoj nadležnosti kako bi LGBT učenici imali jednak tretman i pristup obrazovanju”, kaže Jelena Vasiljević, programska koordinatorka Labrisa.

Ona ističe da je najspornija činjenica da se koriste arhaični stavovi (pominjanje da je homoseksualnost bolest, iako je Srpsko lekarsko društvo 2008. potvrdilo suprotno mišljenje Svetske zdravstvene organizacije). Labris je dosad imao nekoliko sastanaka sa predstavnicima nadležnih organa i institucija i podnosio je zvanične dopise za povlačenje spornih udžbenika, izradio javnu politiku za promenu u sistemu obrazovanja, uradio analizu sadržaja srednjoškolskih udžbenika, obavestio međunarodnu zajednicu. Ostaje, ističu aktivistkinje, da se prati primena Antidiskriminacione strategije i akcionog plana i da se i dalje utiče na odgovorne da do promene dođe.

“Nenormalna” seksualnost

Brojni su, dakle, citati iz srednjoškolskih udžbenika koji ukazuju na kriminalizaciju istopolne orijentacije, ili, u blažoj formi, i njeno apsolutno pogrešno definisanje. Tako ćemo iz udžbenika Biologija za prvi i drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike, Beograd, autora Dragoslava Marinkovića, Katice Paunović i Veljka Terzije, ‘saznati’ da “postoje i takve osobine koje u nešto manjoj meri odstupaju od normalnog ponašanja i označavaju se kao devijantne osobine ponašanja. Takve osobine su, na primer, sklonost ka kriminalu ili samoubistvu, korišćenje alkohola ili droga, homoseksualnost, kao mnoga druga ponašanja koja odstupaju od uobičajnog standarda ponašanja”.

Jelena
Jelena Vasiljević

Udžbenik Zdravstvena nega III, za treći razred medicinske škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2013, autora Petra Borovića i Radmile Popović, po meri skromnog obrazovanja autora, poučava: “Zdravstveno-vaspitni rad u zdravstvenoj zaštiti žena ima poseban značaj. Zato je potrebno u čekaonicama obezbediti redovno kraća saopštenja lekara, ili medicinske sestre, o načinu nastanka infekcije i putevima širenja, sa posebnim naglaskom da promiskuitet i biseksualnost predstavljaju realne faktore rizika.”

Revolucionarno – čemu škola, ako već imamo čekaonice, dokone lekare i stručne sestre. Saopštenja, pre svega.

U udžbeniku je tema seksualnosti nužno povezana sa reprodukcijom. Uglavnom se pominje u poglavljima koja u fokusu imaju porodicu. Obrađuje se i u poglavlju zdravstvena zaštita žena, gde je ženska seksualnost takođe ograničena na reproduktivne svrhe.

Labris preporučuje da se iz ovog odeljka biseksualnost ukloni iz spiska faktora rizika: “Biseksualnost se odnosi na seksualnu orijentaciju i podrazumeva emotivnu, romantičnu i/ili seksualnu privlačnost prema osobama istog i/ili suprotnog pola. Ne postoji veza između seksualne orijentacije i mogućeg rizika. Rizične seksualne prakse koje predstavljaju faktor rizika za prenošenje HIV infekcije, prepoznaju se i u okviru heteroseksualne orijentacije i zavise od različitih pojedinačnih svojstava ličnosti (odnosno koliko je pojedinac sklon rizičnom ponašanju), kao i od okolnosti pod kojima se određena situacija dešava. Uopštavanjem se u ovom slučaju podržavaju stereotipi i predrasude o osobama drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne”, zaključuje se u analizi (tekst Mina Gavrilović, urednica Aleksandra Dimitrijević).

Autor Jovan Teodorović opasno se poigrava naučnim saznanjima, ne skrivajući animozitet: “Postoje grupe sa visokom učestalošću HBV infenkcije: bračni partneri inficiranih osoba, seksualno promiskuitetne osobe (naraočito homoseksualci), zdravstveni radnici izloženi krvi bolesnika, bolesnici koji zahtevaju povoljne transfuzije…” (Interne bolesti sa negom 2; za četvrti razred medicinske škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2010.).

Labris ostaje u okvirima učtivosti. U srednjoškolskim udžbenicima, analizira ova organizacija, nalazimo i prikriveni ili otvoreni priručnik za mržnju prema LGBT osobama: “Hepatitis C se najčešće prenosi putem krvi i produkata krvi, gotovo identično kao akutni hepatitis B. Najveća prokuženost (70-90%) infekcijom je kod hemofiličara i narkomana, bolesnika na hemodijalizi (20%) i homoseksualaca (4%).”; “Pedofilija (paidos-dete, phili-prijatnost, ljubav) je seksualna naklonost prema dečacima (homoseksualna pedofilija), ili prema devojčicama” – Labris zahteva da se izmeni citat kojim se posebno naglašava, neargumentovano, homoseksualna pedofilija i navođenje tačnog prevoda.

Mrzeti za dobru ocenu

Jovan Bukelić kvalifikuje se za posetu nekom od kolega psihijatara stavom iz svog udžbenika Dečija neuropsihijatrija za četvrti razred medicinske škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2004: “Traganje za sopstvenim identitetom i integritetom dovodi adolescente do predvorja želje za suprotnim polom.”

Diskriminatorski sadržaji podstiču se u medijima, stvara se klima nesigurnosti LGBT osoba, pravog odgovora i dalje nema. Za dobru ocenu, zaključimo, ne treba “tragati za vlastitim identitetom”, a mržnja je, po profesorskoj dikciji, poželjna.

Labris konstatuje i da “istopolnu seksualnu orijentaciju ne možemo tumačiti kao devijantno ponašanje, jer se odnosi na svojstvo ličnosti i postoji odsustvo svesnog i namernog delanja pojedinca”.
Udžbenici koje je Labris analizirao pogrešno tretiraju istopolnu seksualnu orijentaciju, stavljaju je u negativan kontekst tretirajući je kao devijaciju. “Ovakvo tretiranje istopolne seksualne orijentacije potpuno negira postojanje bilo kakvog biološkog, prirodnog aspekta istopolne seksualne orijentacije, već ono što se uzima za prirodno, a uz to uvek nekako podrazumevajuće i normalno ostaje privilegija heteroseksualnosti”, ocenjuje Labris.

U udžbeniku Zdravstvena nega III, za treći razred medicinske škole (Radmila Popović, Petar Borović, izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd, 2013.) autori, poput zabrinutih roditelja koji brinu da njihovom detetu “ne stave drogu u koka-kolu”, predstavljaju stereotip o tome kako izgleda narkoman: “Kasno dolaženje kući, izmenjeno stanje svesti, neadekvatno ponašanje, zapušten izgled – ozbiljni su znaci upozorenja, u kojima ne postoji prava komunikacija, propuštaju da vide, svesno ili nesvesno”.

Udžbenici koji bi trebalo da, uz minimalno pristojni nastavni kadar, ukažu mladim ljudima na stvaranje i razvoj njihove seksualnosti često su gomila besmislica, utemeljena jedino na animozitetu prema osobama istopolne seksualne orijentacije, što je ključno polazište za primitivne, nenaučne stavove koji se plasiraju srdnjoškolcima i tragično utiču na živote drugačije seksualno orijentisanih adolescenata.

Pripremaju se novi udžbenici, verovatno lišeni diskriminacije. Atmosfera u drštvu nije povoljna po njihovo prihvatanje. Srbija će, kao i u mnogim drugim vitalnim oblastima, živeti posledice.

Ovaj tekst je dio kampanje povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, koju vode Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Mediacentar Sarajevo, u okviru projekta “Unapređenje prava lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba u BiH u skladu s EU standardima” koji finansira Europska unija uz finansijsku podršku Fondacije Astraea. 

Komentari

komentara