Piše: Selma Kešetović
Foto: Privatna arhiva
Od najave prve Bh. povorke ponosa koja će se dogoditi 8. septembra ove godine, javni diskurs obiluje diskusijama o važnosti održavanja povorke, šta ona znači za LGBTI osobe, ali i za sve građane i građanke Bosne i Hercegovine. Nema sumnje da svako ima pravo da izloži svoje mišljenje i argumentirani stav. S druge strane, širenje govora mržnje spada pod odgovornost nadležnih institucija naše zemlje, što je i stav Organizacionog odbora Bh. povorke ponosa. Stoga smo potražile odgovore na često postavljana pitanja o povorci ponosa od akademske zajednice koja treba da bude svjetlo znanja i očuvanja vrijednosti poput sekularizma, antifašizma, antidiskriminacije i nulte tolerancije za govor mržnje i nasilje.
Amila Ždralović, doc. dr. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, se osvrnula na pitanje momenta održavanja Bh. povorke ponosa, odnosno na to kada je uopće pravi momenat i postoji li nešto kao dobar momenat za ovakvo nešto. U državi u kojoj LGBTI osobe ne mogu da ostvare elementarna prava, dobar je svaki moment, naglašava Ždralović. “Kad god se spomene ideja organiziranja povorke, kontinuirano se postavlja pitanja da li je sada pravi trenutak za njeno organiziranje? Već samo postavljanje ovog pitanja, dvoumljenje oko ljudskih prava i neke negativne reakcije, potvrđuju da je povorka ponosa potrebna. Ona je dio borbe za ljudska prava i slobode, prosvjed kojim se želi skrenuti pažnja da nisu svi/e ravnopravni/e, te da su LGBTIQ osobe izložene diskriminaciji. Već sam (raz)govor o povorci mnogo toga je učinio vidljivim: kako, s jedne strane, raznovrsnost naših identiteta i opredijeljenost da se stvaraju perspektive pravednijeg društva, tako i, s druge strane, homofobnu klimu našeg sociokulturalnog konteksta i nastojanje da se svi identiteti ukalupe u društveno zadate. Svako pitanje koje se u takvoj klimi postavlja o održavanju povorke je ujedno i odgovor na pitanje zašto nam je povorka ponosa potrebna i važna. Ali već i sama diskusija o onome što u suštini ne bi trebalo da bude diskutabilno, jeste, nadam se, način na koji se može mijenjati društvena stvarnost.”
Prof. dr. Danijela Majstorović, redovna profesorica Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, napominje da je povorka borba kao i svaka druga, ali i borba u kojoj su i druge borbe sadržane. “Bh. povorka ponosa je važna u kontekstu ostalih borbi marginalizovanih grupa koje trpe teror sa različitih strana i važna je utoliko što je prepoznata kao solidarna borba koja je u solidarnosti sa drugim borbama koje se vode u državi i regionu, sa borbama ostalih manjina, klasnih, etničkih, rodnih i rasnih. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, važna je kao borba koju država treba da prepozna kao borbu za bolje i pravednije društvo”, kaže Danijela.
Podrška Bh. povorci ponosa treba uživati podršku svih građana i građanki Bosne i Hercegovine, smatra prof. dr. Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i filozof, zato što je svaki građanin/ka neka manjina koja se može naći na odstrelu neke od identitetskih pretorijanskih gardi, kako kaže. “Civilizacijski stepen jednog društva mjeri se prema tretmanu manjina. Svaki drugi način razmišljanja je obično licemjerje. Naše društvo, nažalost, već više decenija počiva na ugnjetavanju manjina. Došlo je vrijeme da se toj praksi stane ukraj. To je civilizacijski izbor. Ili ćemo živjeti u demokratskom društvu zasnovanom na najširim slobodama i pravima za – podvlačim – sve građane ove zemlje, da se u ovoj zemlji svako osjeća na svome i da slobodno može izraziti svoje identitete i afilijacije, ili ćemo radije nastaviti s diskriminacijom, zastrašivanjem. Na nama je da napravimo historijski izbor da li ćemo živjeti u skladu s tekovinama antifašizma ili ćemo, kao do sada, prigrliti neki od oblika fašizma. Ovogodišnji pride se dešava se u godini u kojoj slavimo obljetnicu Rezolucije ZAVNOBiH-a od 1.7.1944. godine, o Pravima i slobodama građana BiH. Prije 75 godina našim građankama i građanima, četiri godine prije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, zagarantirana su, u skladu s tadašnjim mjerilima, najšira prava i slobode. Nema boljeg načina da taj važan događaj iz naše historije obilježimo nego da slavimo, a ako treba, borimo se za prava i slobode građana i građanki pod bojama duge”, kaže Asim Mujkić.
Reakcije na najavu povorke nisu samo negativne. Belma Buljubašić, vanredna profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, se osvrnula na brojnu podršku koju je povorka dobila. “Ljudska prava se moraju poštovati neselektivno, zato što se ljudska prava ne smiju posmatrati kao kutija iz koje će svako uzeti ono sto mu se sviđa, a odbaciti ono sto mu se ne sviđa. Povorka ponosa je važna i da se vidi da značajan dio ljudi u BiH podržava borbu za ljudska prava, u ovom slučaju LGBTQ populacije, da nije sve tako crno i pesimistično, da u BiH žive i ljudi koji su protiv svake diskriminacije i da će rado podržati borbu za ljudska prava različitih grupa”, rekla je Belma Buljubašić.
S obzirom da su naši sagovornici/e ne samo filozofi/kinje, profesori/ce, nego i javno zagovaraju ljudska prava, nadamo se da će njihov primjer vodstva i angažmana slijediti i ostali/e akademici/kinje. I šetati 8. septembra 2019. godine u Sarajevu, zajedno sa svojim sugrađanima/kama.
