Razgovarala: Aida K.
Foto: Privatna arhiva
Dalibor Tanić je urednik Romskog portala UDAR. Dugogodišnji je novinar, a za sebe kaže da je „aktivista, otac, suprug, komšija, sugrađanin, drug, prijatelj…“ Različiti frontovi zajedničke borbe za ljudska prava u BiH, važnost održavanja povorke ponosa, važnost podrške borbi protiv diskriminacije, borbi za život oslobođen straha od vlastitog postojanja, bile su teme našeg razgovora.
LGBTI.ba: Ljudska prava su prava svih nas. Da li to borbu protiv njihovog svakodnevnog nepoštivanja i oduzimanja mnogim društvenim skupinama čini zajedničkom borbom? Kakva je, prema Vašem mišljenju, situacija u BiH po tom pitanju?
DALIBOR TANIĆ: Ovde ste se dotakli jedne ključne stvari, a to je zajednička borba. Nisam neko ko zastupa tezu o razdvajanju ljudskih prava na prava žena, manjinska prava, prava LGBTIQ zajednice… Ljudska prava su univerzalna, odnosno, takva bi trebala da budu.
Borba jeste zajednička, ali se ona odvija na različitim frontovima. Bojim se da mnogi od nas dobijaju pojedinačne bitke, ali ona najveća, opšta bitka je beskrajna i u njoj nema pobednika – barem ne još uvek.
Ono što je po meni potrebno, i siguran sam da takav stav zastupaju i mnogi drugi, je da nama u BiH treba jedan širi front u koji će biti uključeni svi obespravljeni građani i građanke BiH. Ona borba na različitim frontovima nije dovoljna, čak mislim i da oslabljuje tu neku opštu borbu, jer se ne zadaje dovoljno snažan udarac.
Verujem da će u jednom trenutku ljudi shvatiti da je zajednička borba neophodna.
LGBTI.ba: Nedavno je najavljeno održavanje prve povorke ponosa u Sarajevu. Kako ste reagovali kada ste čuli tu vijest? Kakve su bile reakcije Vaše okoline, prijatelja i kolega?
DALIBOR TANIĆ: Ovo je dobar korak, odlučan i hrabar. Ponovo se vraćam na onu razjedinjenu borbu. Ako tog dana, kada bude održan Pride, budu bili samo predstavnici LGBTIQ populacije, bojim se da to neće poslati dobru poruku. Ono što želim tog dana je da vidim mnogo ljudi koji dolaze iz različitih grupacija, radnike, penzionere, studente, Rome, Srbe, Bošnjake, Hrvate, Talijane, Jevreje i sve one koji su na bilo koji način ugroženi i one koji će svojim prisustvom jasno pokazati da smo svi građani i građanke ove zemlje i da naša prava moraju biti jednaka, bez obzira na bilo koje razlike.
Reakcije su različite, od potpunog ignorisanja do podržavanja. Na svu sreću, ne krećem se, niti imam dodira sa ljudima koji imaju vrlo radikalne stavove po pitanju prajda.
LGBTI.ba: Šta za Vas lično znači javna podrška povorci ponosa, u čemu se ogleda njen značaj?
DALIBOR TANIĆ: Što nas je više, vidljiviji smo i naša se borba tako širi na više različitih frontova. Za mene ovo nije obaveza, niti potreba, niti trend, prosto, moja podrška Prajdu je podrška borbi za ljudska prava o kojoj nema nikakve rasprave, niti dvojbe.
LGBTI.ba: Zašto je, prema Vašem mišljenju, važna podrška povorci ponosa, ne samo od strane LGBTI osoba, nego i drugih društvenih skupina?
DALIBOR TANIĆ: Delimično sam odgovorio u prethodnim pitanjima, ali ponoviću. Ne bih voleo da tog dana vidim samo predstavnike LGBTIQ zajednice. Prajd jeste način da se ukaže ugroženost prava ove zajednice, ali ne zaboravimo da iznad svega govorimo o borbi za ljudska prava. Zbog toga je važno, čak da u prvim redovima vidite ljude iz politike, javne ličnosti, ljude iz akademske zajednice i sve ljude koji nemaju nikakve blokade u glavi.
I ono što mogu reći na kraju – za druge ne znam, a što se mene tiče, vidimo se na Prajdu.
