Lakirane crne cipele sa visokom petom leže do kreveta pored mene, dok sivo jutro prodire kroz zavjese prljavo bijele boje. Stan je uredan, čist, momački stan za dovođenje djevojaka za jednu noć – tri kurtona su na podu, a meni kosa u neredu. On hrče. Treba mi kafa! Osjetim se na teški parfem, dim i izlaske koji traju do ujutro. Treba mi kafa i jedan masni burek poslije toga. Moji prsti rastresaju bujne valove kose, a na jastuk pada četvrti kurton, otvoren je ali vidim da je neupotrebljen. Možda se zagubio tu jer je guma čista, nema sluzi, tekućine a oblik prstena sa balončićem je gotovo pa savršen i miriše na jagodu. Jastuk je jako prljav od mog pudera, maskare i sjajila. Ležim i gledam prostoriju – stvari su na podu, moja haljina visi na stolici kao da me čeka, jadna i ostavljena, a cipele su samo bačene da što prije uđem u krevet. Jedna dostojanstveno ipak stoji na visokoj peti, a druga je pala – pala naopako poput mene! Moje stvari su bačene kao što sam se bacila i ja u krevet ovog momka kojem se nikad više javiti neću. Jesam li kurva?
Ustala sam gola, odmah stala u crnu štiklu i nabila stopalo u drugu, kurtone sam pregazila na putu do kupatila, pregazila sam njih kao i njega i on mene. Oprat ću zube, počešljati se, skinuti šminku, staviti naočale i otići kao da ga nikad vidjela nisam.
Napisat ću Vam nešto dragi moji. Nisam kurva. Nisam naplatila ali isto tako možda bi bilo bolje da jesam. Tada ovo ne bi bio neki seks samo zbog seksa već odrađen posao – posebna kategorija. Tada bih radila, a ne kurvala se. A ako se već i ne kurvam onda sam promiskuitetna jer mijenjam partnera po potrebi? Ne znam da postoji neka granica dokle ići a da nisi promiskuitetna i da nisi kurva.
Sada sjedim u svojoj kući i razmišljam o onom kurtonu koji mi je zapeo u kosu. Sada sam čista, okupana, mirišem na breskvu te pijem čaj od maline u ogrtaču boje noći ukrašenim zvijezdama od malih kristala – pregazila sam te kurtone na putu do kupatila kao što sam pregazila i tog momka. LGBT ima promiskuitetne navike. Znam ja i znamo svi. Postoje dva razloga – prvi je ograničen i zatvoren krug ljudi koji se sporo širi i mijenja, a drugi je da svatko traži onoga ili onu koji imaju ono vječno ‘nešto’ u sebi.
Oh, kako je grozno pričati poslije seksa s nekim i nabrajati s kim je sve bio ili bila prije i s kim će biti poslije tebe. To se radi. To je naša svakodnevica. Nema misterije, dugih staza, lijepih šetnji ili nečeg slično – osim veoma, veoma rijetko uz neke prekrasne izuzetke, koje sama poznajem. A ovo ostalo pa to se seksa na sve strane! Gazila sam ih i oni mene na putu do koga? Na putu do čega? Kad ću biti na cilju? Problem je kad uhvatiš maha i ne prestaneš trčati iako si već tu. Iako je sve već rečeno i nađeno i može se reći ‘tu sam’, većina ljudi nastavi sa navikama, naučenim radnjama i starim životom. Ne znaju stati. I sama nisam znala stati, a onda sam učila. Nekada sam trčala kao luda. Skakala iz kreveta u krevet a oni po mojim sisama poput ludih žaba. Danas sam ipak drugačija. Iako volim seks, volim ideju o ljubavi ipak malo više. Možda sam kurva, možda samo koristim slobodu i postmoderna vremena sebi na ruku i ostale organe, a možda sam jednostavno promiskuitetna po prirodi. Sve tri stvari su sasvim uredu.
Želim očajno napisati zaključak, ali ne znam. Čekajući ljubav ne smijem dopustiti da na stanici pojebem sve živo i oni mene, jer bi taj vlak mogao proći, namijenjen samo za mene, sa samo jednim kupeom i samo jednom osobom. Bit ću izravna – bolje je dobro masturbirati nego bezveze se seksati čekajući ljubav. Popila sam čaj, ustala i ušla u spavaću sobu u stilu holivudskih dama. Spavaćica je spala sa mene, a ja sam se poprskala parfemom sva gola i sjetila se slogana jedne reklame za parfem – Nekada je to sve što trebate imati na sebi!
Piše Hainsia Olindi
