Ako želimo da se bavimo integracijom i predstavljanjem različitih kultura među kojima je i LGBTI kultura, to treba integrisano gledati, ne izdvajajući i stavljajući u neku posebnu kategoriju.
PIŠE: Vanja Šunjić
U novom izdanju podcasta portala lgbti.ba razgovarali smo sa Milicom Rašković, koordinatorkom programskog luka Druga? Evropa, jednog od osam programskih lukova u sklopu projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture koji proizlazi iz slogana Za nove mostove.
Kroz projekat EPK, definisana su četiri programska mosta, simbolično nazvana po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrijednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija i uvjerenja koje njeguje i nastoji da podijeli sa svim Evropljanima: Duga, Sloboda, Ljubav i Nada. Mostovi se dijele na programske lukove, a ukupno osam nas očekuje 2022. godine: Doček, Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture i Druga? Evropa.
Programski luk Druga? Evropa preispituje dominantne vrijednosti u evropskoj kulturi i umjetnosti, gdje dolazimo do otkrivanja drugačijih, alternativnih, marginalizovanih, manjinskih, buntovnih izraza.
„LGBTI teme smo proželi kroz celi program i nismo hteli da ih stavimo samo u fokus jednog programskog luka, nego se provlače kroz različite programske lukove. Upravo smo imali festival koji se zove Autonomni festival žena – AFŽ koji je bio aktivistički i bilo je dosta LGBTI tema. Ono što se dešava u Drugoj? Evropi jeste festival Merlinka, koji postoji u Beogradu već nekoliko godina i posvećen je transrodnoj osobi koja je nažalost ubijena i baš zato smo želeli da kroz ovaj filmski festival predstavimo ovu kulturu na interaktivan način. Dovodimo taj festival iz Beograda u Novi Sad i nadopunjujemo ga različitim sadržajima. Neće biti samo filmski festival, nego će se nadopuniti i izložbama, predstavama i različitim radionicama i književnim večerima. Rezervisan je za poslednju sedmicu novembra.
U okviru Merlinka festivala imaćemo i izložbu Trans Balkan koja prikazuje transrodne osobe sa celog Balkana s njihovim ličnim pričama i to će biti prikazano na glavnom trgu, u javnom prostoru. Biće zanimljivo gledati reakcije publike, zato što takve izložbe obično idu u zatvorene prostore, a na ulici ih nismo imali do sada u Novom Sadu. Ono što je važno da tu izložbu prate debate i razgovori, da se od strane publike ne doživi kao invazija i radikalni pristup, nego da se otvori prostor za dijalog.“- govori Rašković.
Na pitanje koliko je važno alternativne sadržaje koji otvaraju LGBTI teme iznijeti u javni prostor i ponuditi publici zalazeći u mejnstrim, a s druge strane prodrijeti i u institucije s takvom produkcijom, Rašković odgovara:
„Pokušavamo da institucije senzibilšemo na novu publiku. Bile su i radionice uličnog plesa, gde je bilo uključeno mnogo pripadnika/ca LGBTI populacije, imali smo Drag Queen veče i još jedan performans. To polako ulazi u nešto što je normalno i ulazi u institucije. Ne mogu da kažem da je u potpunosti postalo mejnstrim, ali cela prestonica kulture značajno utiče na to da se neke stvari menjaju i drukčije percipiraju i verujemo da će to postati ustaljena praksa.
Ako želimo da se bavimo integracijom i predstavljanjem različitih kultura, to treba integrisano gledati, ne izdvajajući i stavljajući u neku posebnu kategoriju, nego gledati da bude deo celokupnog programa s posebnim akcentom gde se ova vrsta publike privlači.“
Ono što je važno, a može se percipirati kroz queer politike jeste činjenica da festival briše klasne nejednakosti, budući da su gotovo svi programi besplatni i dostupni svima.
„Besplatni programi su važan segment i važno je kulturu na taj način činiti dostupnom, ali da pazimo da je ne obezvredimo, jer ljudi imaju tendenciju da manje vrednuju nešto što je besplatno. Tu treba praviti balans.“- priča naša sagovornica.
Cijeli razgovor sa Milicom Rašković poslušajte u nastavku.
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
