Izvor: Vice
Malo ko je sinoć bio dovoljno hladne glave da se iskulira i ne posveti Fejsbuk status ili bar jedan tvit možda budućoj premijerki Srbije Ani Brnabić. Taj izbor se uglavnom i očekivao, jer, ruku na srce, narod koji je dao podršku Vučiću, samo njega gotivi i nikog drugog, pa niko od ostalih potencijalnih kandidata ne bi pobrao simpatije SNS-ovih glasača.
Može dosadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave da bude stručna ili nestručna, ono što javnost od početka pominje kada priča o njoj je to što je autovana lezbejka. Njenim eventualnim dolaskom na mesto premijerke dobijamo prvu LGBT premijerku i prvu ženu na ovoj poziciji u Srbiji – Milka Planinc bila je prva i jedina premijerka zaboravljene Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Glavno pitanje je kakve veze ima identitet sa politikom – da li to što je žena ili LGBT osoba znači da će zastupati interese i štititi prava žena?
Ljudi su sa zapaljenih tastaura išli u krajnosti – od toga kako će izborom žene sada odjednom da zavlada rodna ravnopravnost, a izborom lezbejke, da se zaštite LGBT prava, do toga da će sad nastupiti smak sveta i svih vrednosti. Jagodinski Kingpin Dragan Jovanović Palma je, pošto mu nije prošao zahtev da na čelu vlade bude “domaćin koji ima porodicu”, napisao demonstrativno na Fejsbuku da “Ana Brnabić nije njegov premijer”.
Realnost lezbejki koje žive u Srbiji je takva da često ne mogu ni najbližima da otkriju svoj status, pa smo ih pitali kako će izbor prve lezbejke premijerke uticati na njihov život.
Asja, 23 godine, studentkinja
VICE: Kako se osećaš zbog izbora Ane Brnabić za mandatarku?
– Iznenađujuće ravnodušno. Mislim da je očekivan potez. To što je premijerka lezbejka ne znači mnogo kada se uzmu u obzir politike koje će sprovoditi i kome će biti poslušna. Jako je promišljeno staviti pripadnicu manjine na mesto s kog će nastaviti da se sprovode neoliberalne mere, koje u patrijarhalnom i homofobičnom društvu disproporcionalno utiču na te iste manjine. Naravno, jasno je da ona ne deli iskustva sa prosečnom ženom i/ili lezbejkom u Srbiji, zato je i imala mogućnost da izabere da bude tu gde jeste.
Da li će njeno imenovanje inspirisati više autovanja i manje diskriminacije?
– To zavisi od Vučićeve pozicije, svima je jasno da je on taj koji vodi čitavu priču, prikuplja glasove i donosi odluke. Ukoliko njegova popularnost krene da opada, a realno, situacija je da već mnogo ljudi živi na rubu egzistencije i ucenjeni su da ga podržavaju, moguće je da će se ovim potezom navući bes na LGBT populaciju. Ovo daje i prostora da se ne radi na ženskim i LGBT pitanjima, jer će uvek postojati opravdanje da je već sve postignuto time što imamo gej premijerku. Naravno, sigurno je da ovo doprinosi vidljivosti, samo je pitanje kakva je ona.
Šta će se promeniti za tebe posle ovoga?
– Ništa, moja klasna pozicija me izopštava iz mnogih stvari koje žene i LGBT osobe inače trpe, i daje mi određene privilegije – tu sam bliža Ani Brnabić nego prosečnoj lezbejki i nisam nikad pomislila da bi bilo nemoguće da budem premijerka.
Kristina Kastelec, 22 godine, aktivista i tattoo artist
VICE: Kakav je osećaj imati lezbejku na čelu vlade Srbije?
– Osećam se super. Mislim da je bilo krajnje vreme da se nešto poput ovog desi. Verujem da svako autovanje, a pogotovo kad su u pitanju javne ličnosti, uvek inspiriše više autovanja.
Da li to znači da će se sada smanjiti diskriminacija prema LGBT osobama u Srbiji?
– Što se diskriminacije tiče, teško je reći. S jedne strane, svesna sam toga gde živimo i koliko toga još treba da se menja, ali s druge strane, ovakvi potezi samo učvršćuju ono što smo do sad postigli. Ana Brnabić mi je malo kritična, uglavnom zbog distanciranja od LGBT+ pitanja. Koliko god da razumem njenu poziciju, kao prva autovana političarka ima određenu dozu odgovornosti koju to nosi sa sobom. Videćemo još kakvu će promenu ovo doneti, ali verujem da će ljudi ipak malo pripaziti na to šta rade ili govore. Šta god da se desi, ovo je veliki korak, koji može da pokrene samo još dobrih stvari. Može se reći da volim da budem pozitivna.
Tatjana, 22 godine, studentkinja
VICE: Kako ti gledaš na izbor Ane Brnabić za mandatarku?
– Meni je jako lepo što je konačno žena na toj poziciji, bila bih srećna i da je strejt žena. Ali nekako ne mogu da se radujem jer mi je neodvojivo od politike koja stoji iza toga i ne mogu da se otrgnem utisku da motivi nisu čisti.
Kako će njen izbor za tu poziciju uticati na LGBT zajednicu, a kako na tebe?
– To može da bude samo delić, ali ne mislim da će u ovim uslovima to proizvesti neke masovne promene. Svakako će doprineti vidljivosti, što mislim da je odličan početak. Da ljudi znaju da to nisu neki tamo, sa kojima oni nemaju veze. Samo treba preživeti prve reakcije okorelih homofoba.
Lično i trenutno, za mene se neće promeniti ništa. Politički će me samo još više nervirati jer je ovo sjajna situacija u kojoj smo, ali ne verujem da će to drastično uticati na svakodnevicu LGBT.
Isidora, 21 godina, studentkinja
VICE; Kako se osećaš povodom izbora Ane Brnabić za mandatarku?
– Ne osećam ništa posebno zbog izbora Brnabić za premijerku, za mene ovo nije pitanje ravnopravnosti žena i LGBT populacije, već korak unazad za Srbiju kojom sada Vučić vlada na svakom ćošku. U principu je izbor žene za mesto premijerke velika stvar u Srbiji, još je veći korak kada je izabrana autovana lezbejka, ali u ovom slučaju ne mislim da imam razloga za slavlje i radost jer je Ana Vučićeva marioneta.
Da li misliš da će njenim izborom da se smanji diskriminacija LGBT osoba?
– Ne znam da li će ovo bilo šta promeniti što se tiče diskriminacije žena i LGBT osoba, sumnjam da će seksisti i homofobi biti manje seksisti i homofobi samo jer nam je premijerka žena i lezbejka. Mislim da prihvaćeno autovanje javnih ličnosti generalno daje nadu ljudima i osnažuje ih u odluci da i sami učine isto, to može biti i u ovom slučaju, ali ne mora.
A šta bi za tebe lično značio njen izbor za premijerku?
– Generalno sam jako protiv Vučića i samim tim nezadovoljna što je Ana sada na poziciji premijerke, za mene lično je ovo samo još jedan događaj u nizu zbog koga ću milioniti put odlučiti da ću kopati rukama i nogama samo da odem iz ove zemlje.
Teodora, 18 godina, maturantkinja
VICE: Kako se osećaš povodom eventualnog izbora prve žene i lezbejke na čelu vlade Srbije?
– Drago mi je što je premijerka javno deklarisana lezbejka. Smatram da će njen izbor za premijerku pozitivno uticati na veću vidljivost LGBT pojedinki i pojedinaca. I da će njima samima služiti kao podsticaj za nadu u bolje sutra, u smislu da će se ipak u ovoj državi ceniti njihove sposobnosti, a ne lične karakteristike.
Da li misliš da će se ljudi više autovati i kako će to uticati na diskriminaciju LGBT ljudi u Srbiji?
– Sigurna da će biti više autovanja, jer će upravo zbog te vidljivosti seksualnost biti manje tabu. Pretpostavljam da će i diskriminacije biti manje, jer će opet postojati neka vrsta autoriteta. Ej, pa premijerka nam je lezbejka, nije to mala stvar!
Kako to sve direktno utiče na tebe?
– Pa sad… Nisam sigurna koliko će ona doprineti ostvarenju ciljeva LGBT populacije (koji bi mogli uticati na mene), upravo zbog toga što se oseća distanca izmedju nje i LGBT zajednice u Srbiji. Mislim da ona nije svesna problema sa kojima se svakodnevno susreću kvir ljudi u Srbiji. A i kako bi, ipak ona ne spada u onih 98 odsto članova LGBT zajednice koji nemaju sreću da studiraju u inostranstvu, vode državne poslove i plivaju u parama. Ali da ne baksuziram, videćemo šta će vreme doneti. Svakako zbog razvoja (sporog, ali postojećeg) socijalne klime, budućnost LGBT ljudi u Srbiji ne može biti gora od sadašnjosti.
Anđela Čeh, 26, programska koordinatorka Udruženja građana “Egal”
VICE: Kako se osećaš zbog imenovanja Ane Brnabić, kao prve žene i prve lezbejke za mandatarku?
– Nestrpljivo. Uzbuđeno. I pomalo uplašeno. Nadam se vrtoglavoj promeni, ali strahujem da neće biti toliko dobro, kao što zvuči. Svakako da je imenovanje Ane Brnabić veliki korak i da bi trebalo da predstavlja jasan politički stav: da smo odlučno, sistemski, okrenuti predanom radu na izgradnji otvorenog društva, u kome se svim silama bori protiv nasilja, isključivanja i za ravnopravan položaj svih građanki i građana Republike Srbije.
U koraku sa svetom, imenujemo autovanu ženu na čelo Vlade. Bravo (?)! Mogu da razumem da gospođi Brnabić nije lako: žena, pa još i lezbejka, u atmosferi maskuliniteta i heteronormativnosti. Pa ipak, mislim da bi mogla da iskoristi sve svoje identitetske pozicije, ne odričući se ni jedne, hrabro i otvoreno, i da doprinese gorepomenutoj promeni kojoj se nadamo.
Misliš li da će njeno imenovanje za mandatarku inspirisati više autovanja i manje diskriminacije?
Sa svakim novim talasom povećanja vidljivosti LGBTI zajednice, iskustva sa terena ukazuju da dolazi do povećanja broja autovanja. U smislu osnaživanja zajednice, sama ideja o tome da je lezbejka na čelu Vlade može da bude važan element za odluku o autovanju. Ipak, ne postoje mehanizmi, ni dovoljno dostupnih servisa koji bi mogli da pruže različite vrste pomoći i podrške LGBTI osobama u Srbiji – od psihološke, preko pravne do zaštite od nasilja – ukoliko ih ovaj čin na bilo koji način ugrozi.
Bilo bi sjajno kad bi imenovanje gospođe Brnabić bilo dovoljno da se instant otklone predrasude i opadne stepen diskriminacije i isključivanja LGBTI osoba. Međutim, daleko da je tako. Istina, više će da se priča o zajednici. Vrlo je važno kako će da se priča. Ukoliko to budu nestrukturiana “okolna govorkanja” o lezbejki premijerki, gde opet svako može da utka svoje (nedovoljno informisano) mišljenje i predrasudu, onda nismo ništa uradili. Diskriminacija, kao i nasilje, je sistemski i društveni problem i ako bi nova premijerka uticala da se ovim pitanjem pozabavimo horizontalno i vertikalno, istovremeno razumejući i komunicirajući probleme LGBTI zajednice, i ako bi podržala i zagovarala pozitivne sistemske promene onda bismo mogli da govorimo o smanjenju diskriminacije.
Šta će se promeniti za tebe posle ovoga?
Pretpostavljam ništa previše. Seksualna orijentacija i rodni identitet su svakako deo mojih svakodnevnih razgovora sa raznim ljudima, od porodice do prodavnice. Sada će samo “odbrana” položaja LGBTI zajednice da se prepakuje u dnevno političko pitanje, bar na neko vreme. I to nije ništa čudno, Prajd je za osam dana, tako da se intenzitet ovakvih razgovora svakako povećava. Sigurno da će, ipak, biti više ljudi koji se obraćaju za pomoć i podršku, te se nadam da će nova premijerka imati više razumevanja i da će podržati uspostavljanje Drop-in centra za trans* i LGBI osobe.
