Upoznali smo se preko Gay Romea. U biti, ja sam njega pronašao, njegov interesantan profil, dopisivali smo se par dana i ja sam odlučio da odem u taj grad. Iako nisam znao kako izgleda, bio sam siguran da je on taj! Ugledao sam ga čim sam izašao iz autobusa. To je bila ljubav na prvi pogled. Bukvalno tako, znači, noge su mi se odsjekle, koljena su mi se tresla, sav sam se pogubio. On me je dočekao večerom koja je bila preukusna. Rekao mi je da se nikad nije ljubio sa nekim tko ima pirsing na usni i tad je pao prvi poljubac… I tako sam ostao nekoliko dana, i vratio se sretan i zaljubljen u Sarajevo. I drugi put kad sam otišao tamo, ostao sam nekih mjesec dana i odlučio da budem s njim, sve vrijeme da provedemo zajedno u toj kući. Sljedećih par mjeseci, tih prelijepih, predivnih dana, nismo se razdvajali, nismo izlazili, samo smo bili u kući, kuhali, pričali, smijali se i seksuljali se.
Jednog julskog jutra S. je otišao na fakultet, a ja sam ostao u stanu i nakon možda sat vremena došao je gospodin kojeg sam upoznao preko S. To su u biti bili S.-ovi prijatelji, tačnije kućni prijatelji S.-ove mame. Kad sam otvorio vrata, on je pitao gdje je S. Rekao sam da je otišao na fakultet i da ne znam kad će se vratiti. Još me je pitao koliko ću ja ostati tu i da li ću biti u kući. Odgovorio sam da hoću. To meni jeste bilo čudno, ali naravno nisam razmišljao o tome i nisam mogao naslutiti da je, ustvari, isti gospodin došao da provjeri da li ćemo mi biti u kući. S. se vratio sa fakulteta. Ja sam naravno, jedva čekao kad će se on vratiti. Onda smo se opet malo seksuljali i tako to… a onda, dok smo uživali ležeći u krevetu, S. je čuo zvuk kola, znao je da nije vlasnik kuće jer je on na poslu, i odmah je iskočio iz kreveta, pogledao kroz prozor i samo rekao: Uuu, jebote, ovo su moji! I kako je on to rekao, mene je odmah presjeklo, jer sam znao šta me čeka, šta nas čeka i šta će se tu sada sve desiti, s obzirom da njegovi nisu znali za nas, niti za njega, pošto S. nije out. Ja sam otišao u wc. I tako ja čujem kako njegovi ulaze, i čujem njegovog brata kako govori: Ćelo, dolazi ‘vamo! Ja sam samo na to odgovorio: Ćelo će izaći, dok se obuče. Znao je kako da me zove jer sam kod S. u mobitelu bio memorisan kao Ćelo. I tako je i bilo. Ja sam izašao, oni su već svi bili u dnevnom boravku, već sam na S. vidio da je to za njega šok, mislim za sve nas. I za njegove je bio šok, i za nas dvojicu. Ja sam gledao da koliko-toliko ostanem miran i pribran. Taj gospodin je bio tu, i on je bio to jutro špijun da provjeri da li smo mi tu, jer ako nas, naravno, ne uhvate zajedno u toj kući, ne bi mogli ništa dokazati. Dva sata je trajao razgovor, ta dva sata su bila takva da mislim da su meni vjerovatno otišle dvije godine života za ta dva sata.
Njegov brat je čak ponio sa sobom palicu jer, dok je putovao prema tom gradu, imao je namjeru da nas obojicu prebije, ali na svu sreću je taj gospodin uspio smiriti njegovog brata i rekao da se sve može riješiti razgovorom. S. je odlučio da sve negira, od samog početka do kraja. Naravno, ja sam poštovao njegovu odluku iako mi je bilo pravo teško da negiram naš odnos s obzirom da sam, eto, bio zaljubljen preko ušiju. Međutim, bio sam tad spreman da uradim sve što je S. htio i čvrsto odlučio.
Njegov brat je uzeo oba naša mobitela i krenuo da čita naše poruke, s tim da sam mu ja rekao da moj mobitel meni vrati, da sve što ga bude zanimalo reći ću mu i da nema pravo da drži moj mobitel. Vratio mi ga je, ali je onda nastavio da čita poruke sa S.-ovog mobitela, i dolazne i odlazne. Čitao je tu naglas pred svima, pa čak i pred S.-ovom majkom. Pomislih, koji siledžija od čovjeka.
Prvo su sa mnom razgovarali jer je taj gospodin smireno rekao: “E, mi imamo par pitanja da ti postavimo!” “Slobodno recite!”, kažem ja. “Možeš li nam reći ko si ti i odakle dolaziš?” S obzirom da su se S.-ovi raspitivali kada su saznali da S. živi već duže vrijeme sa nekim likom, te dobili informacije da je riječ o liku iz Sarajeva, da se zove E., da je peder i da je narkoman.
Tad sam odlučio da se outujem i kažem istinu: “Jeste, ja sam E. iz K, studiram i živim u Sarajevu, nisam narkoman niti pedofil”, s obzirom da znam da takve osobe znaju pridodati još i takvih atributa uz gay opredjeljenje. Rekao sam da s njihovim sinom nisam imao ništa više od poruka jer je S.-ov brat pitao S. je li i on peder. S. je negirao, no svaki put ovaj mu je govorio kako ga ne može lagati jer poruke sve govore. S. je bio uporan u negiranju i, znači, odlučili smo da kažemo da je to samo ostalo na porukama, a da sam ja tu došao, eto, da se malo družimo i da zajedno učimo s obzirom da studiramo isti fakultet. S.-ov brat se sve više nervirao i ukazivao na nasilje, jer je kužio da ga lažemo; srećom, onaj gospodin je smirivao svaki put situaciju. Bilo je tu intimnih poruka i njegov brat, kreten, je čitao sve te poruke naglas i nije mogao da poštedi majku, ali, eto, ona je rekla: “Ja da dobivam takve poruke od prijateljice, ja nju ne bih smatrala prijateljicom, ona bi morala biti žena s kojom ja imam neke odnose.” S. je u toj svojoj panici konstantno sve negirao i ponavljao jednu te istu rečenicu: “Ne, ne, ne, nije istina, kažem vam, to je samo na porukama.” Njegov buraz je nakon toga govorio: “Budi siguran da ću se potruditi da u rodnom gradu odakle je S. svi saznaju da je peder!” Tokom razgovora njegov brat je odlučno rekao majci da će ga ispisati sa fakulteta i pokupiti mu papire, da je on završio sa školovanjem i životom u tom gradu. Na to sam morao odreagovati, rekao sam da nema potrebe da to rade, da ću ja izaći iz S.-ovog života i da ga neću više kontaktirati, ali da stvarno nema potrebe da to rade. Mislim, u ta dva sata razgovora bilo je još mnogo toga, no ja sam poslao prijateljici poruku da dođe po mene i po moje stvari. Otišao sam da se pakujem ostavljajući S. sa njegovim, i u drugoj sobi već polako počinjem da se gubim, tresem…
Stigla je prijateljica autom, i tada se isto desila jedna interesantna situacija. S obzirom da je ta prijateljica imala kratku kosu i imala je neku jaknu od koje se nisu vidjele njene grudi, kad je stigla ispred te kuće, te zalupila vratima, S.-ov brat je to čuo, i naravno, pogledao kroz prozor. Od te djevojke je mislio da je lik, odnosno da je još jedan gay lik, tj. pederčina, kako nas je on nazivao, i samo je krenuo napolje. Za njim su krenuli S. i S.-ova mama. Nisam znao šta se dešava, dok nisam čuo glasove i pogledao kroz prozor druge sobe. On je izašao vani da napadne tu drugu osobu, odnosno dotičnu našu prijateljicu, kontajući da je muško, jer je rekao: “Evo, još jedan peder došao!”
Međutim, kada se unio u njena prsa, vidio je njene grudi i onda se samo, ono, povukao i rekao: “A, da, ti si ista kao i oni!”, u smislu da je ona lezbejka. Ja sam iznio svoje stvari, ušao u auto, S. je u toj cijeloj frci uspio napisati i dati toj prijateljici jedan papirić, jednu poruku za mene. Kad sam ušao u njena kola, otvorio sam papirić i vidio poruku napisanu na brzinu suhom olovkom, da se ništa ne brinem, i da će se on meni javiti čim bude mogao. Tad sam eksplodirao. Val emocija kroz plač, drhtanje ruku, tijela, jecanje, nisam mogao pričati. Odvezli smo se do jednog kafića gdje su bili_e svi_e naši_e prijateljiice, tu je čak i bio A. koji je tad pomislio, budući da sam toliko bio loše, da mi je netko umro u familiji, te da su mi javili. Popio sam par tekila na eks, da malo dođem sebi, kako bih mogao progovoriti i reći šta se zapravo sve desilo, jer ta naša prijateljica također nije imala pojma šta nas je sve snašlo. Imao sam njihovu podršku i hvala im mnogo za to! Odlučio sam da ostanem još tu u tom gradu sve dok je S. tu. Ta dva-tri dana njegov brat je cijelo vrijeme imao S.-ov mobitel jer su naše prijateljice naizmjenično zvale umjesto mene, i na taj način dobivao informacije kako je S., kakva je situacija, da li je uopće još tu ili su ga vratili u njegov rodni grad. Nakon par dana, oni su se vratili u S.-ov rodni grad. Kad sam to saznao, odlučio sam da se vratim u Sarajevo, jer nemam više šta da radim tu, a ionako me sve podsjećalo na njega. Isti taj dan kad sam stigao u Sarajevo ispričao sam svojim prijateljicama šta se desilo, te nakon četiri godine pauze od pušenja cigareta sam zapalio i počeo da pušim.
Dosta mi je značilo što sam imao podršku od prijateljica, što nisam bio sam, ali se ni u Sarajevu nisam mogao zadžati, bio sam tamo možda par dana, te sam odlučio da odem u isti grad gdje se S. nalazi.
Pitao sam prijateljicu koja je, eto, iz istog grada u kojem se S. nalazi da dođem na par dana kod nje dok se ne snađem, dok ne nađem posao i neki stančić. Naravno, ona je rekla da mogu doći i ostati koliko god je potrebno, što sam i uradio. Spakovao sam svoje stvari, sve iza sebe ostavio, sjeo na bus i otišao za svojom ljubavi. Nakon sedam dana boraveći kod nje, i gdje smo se krišom sastajali i seksuljali, uspio sam da nađem posao u jednoj kafani gdje sam radio 3 dana u sedmici, dnevnica je bila dovoljna da zajedno u dogovoru sa S. iznajmimo sprat jedne kuće, i tu sam živio cijelo ljeto, s obzirom da je S. tu ostao sve do upisa u sljedeću godinu na fakultetu, znači negdje do kraja septembra.
Tako da smo opet bili zajedno, pogotovo nakon svega što se izdešavalo, ja sam bio njemu potreban kao podrška, a on meni je bio potreban zbog ljubavi, jer sam bio zaljubljen i ne bih mogao toliko dugo bez njega da živim u Sarajevu.
Ta dva-tri mjeseca su bila opet predivna i mnogo adrenalična, jer smo se krišom sastajali po parkovima, napuštenim zgradama, i, naravno, u toj našoj kućici. Jeste da smo se morali viđati krišom, da smo se morali paziti, jeste da S. nije mogao niti jedno veče da prespava kod mene jer je već bio pod, hm, ne znam, kako da to kažem, kontrolom. No, sreća je što je ta kuća bila u blizini njegovog stana, pa je mogao svaki put biciklom dolaziti na sat-dva, nekad i više, kad bi svaki put išao po hljeb ili na pijacu da majci kupi namirnice. Donosio je meni domaće povrće i voće da nam pripremim ručkić ili ranu večericu, gdje bismo mogli uživati, razgovarati i opet se seksuljati – toga je bilo najviše 🙂
Da, čak smo išli par puta na more, isto krišom, ha ha, to je meni bilo sve toliko slatko, jer sam letio poput ptice, te mi ništa nije bilo teško, mrsko… Bio sam zaljubljen i prepun ljubavi da sam mogao rušiti sve što bi se našlo pred nama.
Eto, što je bilo interesantno, za ta tri mjeseca dok smo bili u tom gradu, ja nisam sreo njegove, iako smo živjeli jako blizu, no i da jesam – bio sam spreman šta da im kažem.
Kada se S. vratio u grad u kojem je studirao, ja sam odjavio taj sprat kućice koja mi je u srcu ostala, i vratio se u Sarajevo. Onda sam dalje nastavio da dolazim u taj grad u kojem smo se upoznali, no tad su stvari bile mnogo drugačije, neću reći komplikovanije, jer sam bio spreman na sve. Znali smo obojica šta nas čeka. Pogotovo ja, jer moj izgled, ovakav kakav jeste, je jako upečatljiv i mene jedna osoba kad vidi, upozna, teško da me se neće sjetiti ili raspoznati među ljudima ako se sretnemo po drugi put.
Bio sam svjestan situacije, jer evo, nas dvojica smo već 4 godine i 5 mjeseci zajedno, a to se desilo 5-6 mjeseci nakon početka naše veze. Ostale dvije godine dok sam odlazio u S.-ov grad su bile jako uzbudljive, jer smo se morali viđati krišom; tačnije, nismo mogli zajedno hodati po gradu, uvijek je jedan išao prije ili kasnije ukoliko smo išli napolje sa društvom da cugamo, pa do momenata gdje sam znao ostajati po 15-20 dana u stanu a da ne izađem, jedino tu negdje u blizini zgrade. Razlog svemu ovome jeste da su ti S.-ovi kućni prijatelji, tj. prijatelji njegove mame i brata, živjeli u tom gradu. Taj gospodin koji nas je šijunirao ima 5 kćerki, i svaka od njih živi na različitoj lokaciji u tom gradu, tako da su špijuni vrebali sa svih strana, jedva čekajući da nešto saznaju kako bi dojavili njegovim, i to bratu jer je on ipak glava porodice. Užas!
Bilo je trenutaka kad sam se osjećao žalosnim.
Žao mi je samo što više nikad neću imati priliku da upoznam S.-ovu majku, odnosno da ona mene upozna na jedan lijep način; naravno, žena je čula sve najružnije o meni i ima sad takvu sliku, to me mnogo rastuži kad mislim o tome. I naravno, oni su i dalje ubijeđeni da nas dvojica nismo zajedno, jer S. nije još outovan. On radi na toj situaciji – mislim, pokušava i trudi se – no taj izbor je njegov, i ja tu ne mogu da se miješam, osim da mu budem podrška šta god da odluči i uradi.
Ja sam se, opet, svojoj majci i sestrama outovao sa 28 godina, i tad sam bio sa S. Dobio sam podršku, jer su mi rekle da su im najbitniji moja sreća i zdravlje, da mi one ne mogu suditi o tome, no također su me zamolile da se previše na eksponiram u Sarajevu ili bilo gdje, jer znaju kakva je situacija. Majka ima samo mene, mnogo me voli da bi mogla podnijeti da mi se šta loše desi, da me neko pretuče, ili ubije zbog moje seksualne orijentacije. Vidite, ja sam radio na senzibilizaciji svoje majke i sestara, nisam od onih koji samo kažu: “Eee, slušajte, ja sam gay ili lezbejka i eto ja imam dečka ili djevojku, i to je to! Vi ako mene nećete prihvatiti ne morate”, pa onda roditelji kažu: “Eeee, super, mi smo sretni zbog tebe”, i sve funkcioniše najnormalnije.
Znao sam koliko su moji neinformisani, i znao sam da im treba vremena, stoga sam se davno odlučio da poradim na edukaciji i senzibilizaciji svojih, da im obezbijedim dovoljno prostora, i taj proces je trajao 5-6 godina, i kao što uvijek kažem: per aspera ad astra ili kroz trnje do zvijezda! I eto, sa 28 godina sam ostvario svoj san, odnosno dohvatio svoju zvijezdu.
Jedan detalj mog života koji je ostao ucrtan u mom srcu od sreće jeste kad je S. došao po prvi put u moj rodni grad, odnosno kod mene na selo, pa smo trebali pokositi travu. S. je uzeo električnu kosilicu i kosio tako satima, dok sam mu ja pomagao i posmatrao, misleći se: “Ne mogu da vjerujem da sam tu na selu sa svojim partnerom kojeg volim, tu kod majke”, budući da je to meni prije bila želja, ali želja kao zvijezda na nebu koju sam mogao samo posmatrati, te da će možda ostati kao takva, nedohvatna.
Ali sve je, naravno, moguće, zato i navodim ovaj trenutak kako bih otvorio oči mnogima i bio uzor da je sve moguće ukoliko se snažno želi. I ja sam pretrpio mnoge loše situacije, slušao jako pogrdne riječi, riječi koje nanose bol i strah, ali sam shvatio da ću kad-tad morati razgovarati sa svojima, i odlučio da to uradim mnogo ranije, kroz edukaciju i ljubav, i sad živim bez laži i ljubavi sa njih četvero, sa majkom, sestrama i sa njim.
Poenta ove istinite priče za mene je da ljubav ipak pobjeđuje. A za vas…?
E.Z.
Tekst preuzet iz publikacije 18+. Knjiga o nešto drugačijim muškarcima.
