Možeš li nam reći nešto više o biseksualnosti? U kakvoj su vezi tvoja seksualna orijentacija i aktivizam?
Svoju biseksualnost vidim kao deo sebe tj. neizostavni deo mog identiteta. Kriti svoju biseksualnost bi za mene bilo isto kao da neprestano pokušavam da maskiram boju kože, očiju, kose ili ton glasa. Moj aktivizam došao je kao rezultat traganja za ljudima koji su kao ja. Želela sam, i želim i dalje, da inspirišem druge da govore o tom delu sebe. Ako stalno stavljate mentalnu masku, ono pravo ja ispod će se sparušiti i početi da truli, a šteta će biti nenadoknadiva.
Kada si shvatila da si drugačija, koliko je to saznanje bilo zbunjujuće, a koliko olakšavajuće?
Shvatila sam da vidim samo osobe a ne tela kada mi je bilo dvanaest godina. Tada sam mislila da se o tome ćuti i da su svi takvi. Mislila sam da to prolazi. Kada sam imala sedamnaest godina odlučila sam da govorim o tome. Prvo porodici i prijateljima. Prepoznala sam se u teoriji biseksualnosti. Izašla sam iz ormana kao osoba biseksualne orijentacije. Za moju porodicu, bilo je to nešto novo. Da sam izašla kao lezbejka, shvatili bi. Za biseksualnost su se morali malo potruditi kako bi uvideli da se može biti, kako su tad rekli, i “tamo i ovamo”. Prijatelji su moju biseksualnost videli kao zabavnu. Kao izvor neviđenih perverzija subotom uveče, posle nekoliko pića. Trebalo je da prođu godine ponavljanja da se slika promeni.
Postoji li u Srbiji neka organizacija ili asocijacija koja podržava biseksualnu seksualnu orijentaciju?
Trenutno ne znam da postoji organizacija ili asocijacija koja se bavi isključivo osobama biseksualne orijentacije. Ne verujem da bi biseksualni aktivizam trebalo da stoji odvojeno od LGTIQ aktivizma. Naša je borba zajednička. Naši su problemi zajednički. Potrebne su biseksualne zone u LGTIQ organizacijama u kojima funkcionišu grupe podrške. Napominjanje monoseksizma i bifobije, ravnopravan glas i nište više od toga.
U akronimu LGBTIQ nalazi se i slovo B, ali koliko se na njega zaista i misli, koliko mu se pažnje poklanja u svetu, a koliko u Srbiji?
Postoje u svetu bifobične struje koje pokušavaju uraditi biseksualno izbrisavanje. Najnovija vest jeste da NYC Pride nije odobrio učešće predstavnicima biseksualne zajednice u šetnji. Podneta je inicijativa za izostavljanje Brande Howard, majke Pridea, biseksualne žene iz svetskog nasleđa Pridea. U Americi i Kanadi zajednica funkcioniše samostalno zbog svega toga. Što se Evrope tiče, najbolji primer su Španija i Engleska gde su zajednice najinkluzivnije. Polako se grupe uključuju u Pride nedelje i zakazuju se rasprave. Kao jedna od moderatorki EuBiNet-a (biseksualne aktivističke mreže Evrope) trenutno sam u kontaktu sa većinom bi aktivista/kinja i grupa. Postoji na nivou najvećih LGBTI institucija Evrope začuđujuća tišina kada je u pitanju biseksualnost. Ona stoji ravnopravno u statutima organizacija ali konkretnog programa nema. Biseksualnost se pominje samo 23. septembra, za Međunarodni dan vidljivosti, a tišina je prisutna preko cele godine. Nadajmo se da će se u vremenu koje dolazi to promeniti.
23. septembar je dan biseksualki/aca, hoće li se taj dan obeležiti u Beogradu?
23. septembar, Međunarodni dan vidiljivosti biseksualnih osoba na moju inicijativu, obeležen je prvi put prošle godine u Srbiji. Ljudi iz Belgrade Pridea su prepoznali potrebu za raznolikošću i izašli mi ususret. Pokušala sam da preko stranice koju uređujem na Facebooku, Biseksualci i biseksualke Srbije – The Bisexuals of Serbia, pronađem još osoba koje bi bile voljne da govore o svojoj biseksualnosti na taj dan ali nisam uspela. Nadam se da će se situacija ove godine promeniti i da će se za Međunarodni dan vidljivosti, 23. septembar, biseksualne osobe Srbije osnažiti da govore i prisustvuju debati. Svi su pozvani, planovi su u toku. Sve novosti o biseksualnosti možete pratiti preko stranice na Facebooku, takođe možete se obratiti u vezi sa bilo kakvim problemom ili dilemom koju imate, a tiče se vaše ili tuđe biseksualnosti. Za upoznavanje i diskusije postoji i zatvorena grupa sa istim nazivom.
Izvor: Labris
