Tamara Popović tam, 26-godišnja beogradska kantautorica, pjevačica i instrumentalistica koja je umjesto muzičke škole ili akademije, završila onu drugu akademiju – Fakultet dramskih umetnosti, na katedri za produkciju pozorišta, radija i kulture. Tam je jedna je od najperspektivnijih R&B muzičarki u regiji, a svoje prvo predstavljanje pred bosanskohercegovačkom publikom imat će na Kvirhani, u petak 17. juna.
Piše: Vanja Šunjić
Uskoro ćeš se prvi put uživo predstaviti bh. publici. Šta očekuješ?
Iskreno, nekako se uvek trudim da nemam očekivanja vezano za bilo šta, ali se izuzetno radujem upoznavanju BiH publike i Sarajeva. Želim da posetim vaš grad godinama i drago mi je što konačno imam priliku da to ostvarim na jako poseban način.
Često te nazivaju glasom mlade generacije. Šta je ono što je falilo na muzičkoj sceni po tom pitanju i koje poruke i probleme pokušavaš da iskomuniciraš kroz svoj kantautorski angažman?
Ono što mislim da je falilo muzičkoj sceni na ovim prostorima jeste smelost autora da kroz umetnost, u ovom slučaju muziku, predstave sebe i vreme u kojem žive na jedan iskren i sebi svojstven način, bez straha da će biti odbačeni od strane publike. To se sada menja i drago mi je da ljudi moju muziku prepoznaju kao deo tog novog talasa.
Šta je za tebe queer? Tematiziraš li ga kroz svoj umjetnički angažman?
Queer danas znači mnogo toga, a za mene znači živeti svoju istinu i biti dosledan sebi u svemu što jesi i svemu što stvaraš i podržavaš i smatram da uspevam to da predstavim na pravi način kroz svoj rad i sve divne ljude koji su deo mog puta.
Kako je došlo do toga da shvatiš da je muzika tvoj životni poziv i medij kroz koji želiš da preneseš svoju poruku?
Oduvek sam to osećala, samo nisam imala hrabrosti i samopouzdanja da uđem u to u potpunosti. Baš u poslednje vreme razmišljam o tome kako je to savršen način da se izrazim na mnogo nivoa – kroz muziku, tekstove, spotove, fotografije, modu…
Može li muzika danas prenijeti poruku kako je to nekada radila, pozivala na otpor, kreirala stil, politička i ideološka stajališta?
Apsolutno da i to nikada nije ni prestalo niti će prestati da se dešava, samo je pitanje šta komuniciramo kroz muziku koju stvaramo. Ono što je važno danas jeste da znamo da razdvojimo umetnički orijentisan aktivizam od muzike koja se stvara da nas zabavi ili učini da osetimo bilo koju drugu prirodnu ljudsku emociju, koja je takođe validna.
Koji su muzičari, numere i albumi najviše uticali na razvijanje tvoje estetike i muzičkog ukusa? Ko je tvoja najveća i najaktuelnija inspiracija?
Dosta sam otvorena za različite žanrove i konstantno istražujem tako da zavisi od dana do dana. Kao sam bila mlađa, na mene su najviše uticali žanrovi poput popa, R&B-ja i alt/indie pop i roka, uz izvođače kao što su Rihanna, Lana del Rey, Justin Timberlake. Kasnije sam zgotivila Abru, Rosaliju, a sada Alewyu. Ovih dana najviše slušam nigerijsku muziku i mislim da su najjači trenutno.
Imaš li osjećaj da su danas teme same po sebi drukčije, da se dosta više bave introspekcijom, nego kolektivnim idejama i koliko je to dobro, ili loše? Jesu li to neke nove razine slobode?
Muzika oslikava kolektivno stanje društva u datom trenutku, a najveći problem naše generacije jesu mentalne bolesti i borba sa samim sobom i svakodnevnim životnim problemima i ličnim doživljajem istih. Samim tim je logično da teme koje obrađuje muzika idu u pravcu samoposmatranja i mislim da je to dobro. Danas postoje druge vrste medija kroz koje se iskazuju kolektivne ideje i informacije, samim tim muzika je delom oslobođena te uloge. Bez obzira na to da li se eksplicitno bavi određenim idejama, ona je uvek odraz svakog društva i vremena jer je stvaraju ljudi koji u njemu žive.
Kako na to utiče činjenica da više ne postoji žanr? Briše li to ili ublažava i ostale linije između stilova, svjetonazora…?
Smatram da je to dobra stvar jer muzika kao i svet oko nas, konstantno evoluira, a što se više to dešava postoje i veće šanse da nađemo zajednički jezik koji nas ujedinjuje, sto i jeste suština muzike.
Važna stavka svake muzičke numere jeste i video interpretacija, odnosno spot. Na koji način to posmatraš, imaš li ponekad osjećaj da se tjelesnost, posebno ženska objektivizuje i šalje određena slika kako bi šta trebalo za izgleda?
Stvaranje vizualne interpretacije jedne numere je umetnost sama po sebi i mislim da ako se to radi smisleno, može sjajno da prenese poruku koju šalje muzika koju prati. Tanka je linija između objektifikovanja i osnaživanja ženske nezavisnosti u predstavljanju svoga tela, ali baš iz tog razloga smatram da to šta predstavlja određeni prikaz ženskog tela treba i ostaviti ženama da komuniciraju. Ukoliko se žena oseća moćno prikazujući svoje telo na bilo koji način, to je sjajno i o tome ne treba raspravljati. Žena bi trebalo da bude samo i isključivo ono što ona želi da bude i da to bude njen izbor bez učitavanja toga šta njen izbor znači jer to samo ona zna.
Šta u narednom periodu možemo očekivati od tebe?
Uskoro izlazi novi singl i spot koji potpisujem kao jedan od autora, zatim do jeseni još jedan. Očekujte malu promenu u zvuku i izrazu koja prati sve što trenutno živim i osećam.
Članak je objavljen uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj članka isključiva je odgovornost Sarajevskog otvorenog centra i nužno ne odražava stavove USAID-a niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
