Prava LGBTIQ osoba u Kanadi su među najnaprednijim u Americi, ali i u ostatku svijeta. Upravo zbog toga, mnoge LGBTIQ osobe širom svijeta, koje se zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta ne osjećaju sigurno u svojoj zemlji, odlučuju da zaštitu i pravo na život bez straha potraže u Kanadi.
Piše: Aida K.
Procedura dobijanja azila nije jednostavna, naročito jer se svaki pojedinačni slučaj razmatra posebno. Stoga, prvi korak u postupku traženja azila u Kanadi treba da bude što bolje i temeljitije informisanje o samom procesu. O tome na koji način osobe iz BiH mogu zatražiti azil u Kanadi, o proceduri dobijanja azila, nadležnim organizacijama za provođene postupka, kao i o dužini njegovog trajanja, ali i drugim informacijama koje svaka LGBTIQ osoba koja traži azil u Kanadi mora da zna, razgovarali smo sa Bobanom Stojanović, menadžerom LGBTQ+ programa u Centre for Newcomers u Kalgariju, u Kanadi.
LGBTI.BA: Ako LGBTI osoba iz BiH želi zatražiti azil u Kanadi, na koji način to mogu učiniti?
STOJANOVIĆ: Svaka osoba koja se u Bosni i Hercegovini oseća nesigurno i ugroženo zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, može da zatraži azil u Kanadi. Ipak, to ne znači da će dobiti azil. Ponekad ljudi olako shvataju traženje azila, ali procedura nije jednostavna i standardi su prilično visoki. Kanadska emigracija odlično razume kompleksnost LGBTI egzistencije širom sveta i kompleksnost LGBTI prava. Ipak, svaka osoba koja traži azil mora da podnese brojne dokaze kojima će potvrditi da joj je život ugrožen, ili da postoje drugi uslovi koji joj ne omogućavaju život u određenoj zemlji, na primer BiH. Ako pratimo definiciju u potpunosti, takva osoba mora da dokaže „dobro utemeljen strah da će biti progonjena zbog rase, religije, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkom mišljenju, koja se nalazi van matične države i koja nije u stanju da se tamo vrati zbog straha“.
LGBTI.BA: Koja je procedura dobijanja azila u Kanadi?
STOJANOVIĆ: Da bi se zatražio azil u Kanadi, potrebno je da je osoba fizički prisutna u zemlji. Najveći broj LGBTI tražioca azila u Kanadu uđe na osnovu turističke vize, ali i na osnovu studentske ili radne vize. Azil (u Kanadi koristimo termin „claiming for refugee“) se može zatražiti na samoj granici ili aerodromu, ili se može podneti u kancelarijama kanadskog emigracionog servisa (Immigration and Refugee Board). Pored nekoliko aplikacija koje obuhvataju informacije o tražiocu azila (lične informacije, informacije o članovima porodice, prethodne adrese stanovanja itd), najvažniji dokument je tzv. Basis of Claim, odnosno lična životna priča u kojoj će se izneti svi relevatni razlozi zbog kojih osoba traži azil. Navedeni primeri nasilja i diskriminacije moraju biti dokumentovani dokazima: nalazi lekara, policijski izveštaji, fotografije, svedočenja, novinski natpisi. Dokaz može biti sve što je jasno povezano sa nekim događajem. Veoma često ljudi misle da ako nemaju nešto što je zvanični dokument ne mogu da dokažu slučaj, ali zaista puno toga može da bude dokaz: svedočanstvo prijatelja, fotografije povreda, SMS poruke… (više u: Claimant’s Guide – Refugee Protection Division). Pored svega navedenog potrebno je dostaviti validan pasoš i ličnu kartu. Nakon uvida u dokumenta osoba postaje prepoznata kao tražilac azila (refugee claimant). Sledeći korak su pripreme za hearing, nešto što bi mogli da prevedemo kao saslušanje. Hearing je intervju koji se odvija između tražioca azila i člana Imigracionog i izbegličkog borda Kanade, u prisustvu (ili bez), pravnog zastupnika. Na osnovu prethodno podnete dokumentacije i obavljenog intervjua, član Borda donosi odluku da li će tražiocu azila dodeliti status zaštićene osobe ili ne.
LGBTI.BA: Ko je nadležan za provođenje procedure?
STOJANOVIĆ: Za čitav proces zadužen je kanadski Imigracioni i izbeglički bord. Ovaj Bord je odgovoran za sva pitanja i odluke koji su vezani imigraciju i izbeglice. Ovo telo odlučuje ko će od tražilaca azila dobiti azil, odnosno zaštitu Kanade, a ko ne.
LGBTI.BA: Koliko proces traje?
STOJANOVIĆ: Zavisno u kom se delu Kanade tražilac azila nalazi, proces može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Ukoliko prva odluka Borda bude negativna, tražilac azila može da uloži žalbu, a odluka o tome takođe može biti doneta nakon nekoliko godina.
LGBTI.BA: Koje su moguće komplikacije?
STOJANOVIĆ: Najveći broj ljudi strahuje od negativne odluke Imigracionog borda, odnosno od toga da zahtev za azil ne bude prihvaćen. U tom slučaju moguće je podneti žalbu, ali je potrebno podneti nove dokaze, što najčešće nije jednostavno.
LGBTI.BA: Koja prava dobija osoba koja ima azil?
STOJANOVIĆ: Nakon što se dobije status tražioca azila (a pre donete odluke), osoba može da aplicira za radnu vizu, socijalnu pomoć, jeftiniju kartu za javni prevoz, besplatnu hranu, može da otvori račun u banci i mnoge druge stvari. U zavisnosti u kom se delu Kanade nalazi (Kanada se sastoji od nekoliko provincija koje imaju različite regulative), može da uči engleski ili francuski ili da nastavi školovanje, ali tu ponekad ima određenih prepreka. Statusom tražioca azila dobija se i federalna zdravstvena zaštita. Ona pokriva većinu bazičnih zdravstvenih troškova, ali ne i ono što se ne smatra najnužnijim (na primer pregled kod oftamologa ili estetske korekcije na zubima). U većim gradovima postoje pravne organizacije koje pružaju pravnu pomoć u smislu besplatnog advokata, takozvane legal aid organization.
LGBTI.BA: Da li postoje organizacije koje se bave pravima LGBTI osoba, a koje mogu pomoći LGBTI osobama koje traže azil u Kanadi?
STOJANOVIĆ: U Kanadi postoji veoma jaka mreža organizacija koje pomažu LGBTI azilantima: End of the Rainbow Foundation u Kalgariju, Rainbow Railroad u Torontu, Rainbow Refugee u Vankuveru. Ukoliko nekog zanima, ove su informacije lako dostupne na intenetu. Ukoliko je neko zainteresovan može da pretražuje internet ukucavanjem termina „LGBTQ refuges Canada“, „LGBTQ claimnts“, „LGBTQ settlement support“ i slično. Ove organizacije pomažu ljudima da dobiju informacije unapred, dok se još nalaze u svojim matičnim državama, mogu da im pomognu u orijentaciji, da ih upute na relevatne organizacije i institucije, da im objasne kako pronaći posao u Kanadi, da im pomognu sa prevodom i slično. Ove organizacije ne mogu da obezbede novčana sredstva za troškove vize ili avio karte. To je moguće samo u izuzetnim slučajevima kada u Kanadi postoji grupa ljudi koja želi da pomogne nekome da dodje u Kanadu. U tom slučaju tražilac azila mora da bude registrovan negde van Kanade, ali to je veoma teško, skoro nemoguće, za građane BiH i zemalja u regionu.
LGBTI.BA: Šta je važno za svaku LGBTI osobu koja dolazi iz BiH da zna/ima, a što može olakšati proces dobijanja azila?
STOJANOVIĆ: Najpre, treba biti siguran u svoju odluku. Ukoliko neko zatraži azil i dobije ga, ne može da se vrati u svoju zemlju. To je važno da se zna. Čak i kada osoba dobije državljanstvo Kanade, to državljanstvo može da se opozove ukoliko se obaveze prekrše. To negde ima logike, jer kako je moguće biti siguran da i nakon pet ili deset godina neko ko vam preti zato što ste gej ili trans osoba, neće da vas napadne opet.
Ako se donese odluka o dolasku u Kanadu i traženju azila, dobro je poneti sve što može da dokaže izloženost nasilju ili diskriminaciji. Zvanična dokumenta kao što su policijski zapisnici ili lekarski izvestaji, fotografije, video snimci, medijski izveštaji, pisma prijatelja, poznanika, članova porodice, koji znaju šta vam se dešavalo, ili bilo kog drugog ko je bio svedok nečega što vam se desilo. Ovakva pisma moraju biti potkrepljena kopijama pasoša i kontakt informacijama svedoka. SMS poruke, poruke na socijalnim mrežama, bilo kakve pretnje u bilo kakvoj formi mogu biti dokaz. Članstvo u LGBT organizacijama, klubovima ili bilo kojim drugim LGBT grupama je takođe korisno. Dokazi se razlikuju od slučaja do slučaja, ali moraju biti usklađeni sa životom pričom (Basis of claim), dakle ne samo neki nasumični dokazi.
Uvek je dobro izabrati advokata (proveriti pod „free legal aid“), umesto imigracionog konsultanta. Imigracioni konsultanti ponekad nemaju dovoljno znanja posebno ako je slučaj kompleksan.
Ne treba verovati različitim pričama, ne treba previše čitati forume jer to najčešće donosi samo paniku. Svaki se slučaj razmatra individualno. Ako nego bude odbijen, to ne znači da će svi biti odbijeni. Ako se traže informacije, najbolje je informisati se na sajtovima imigracionih advokata, gore pomenutih organizacija (pošaljite im mail sa konkretnim pitanjem), ali nemojte verovati svakome, posebno ne ljudima koji šire paniku.
Kanada je veoma otvorena za LGBT tražioce azila, ali to ne znači da će svako biti prihvaćen. Takođe, postoje ljudi koji će slagati da su deo LGBT zajednice jer smatraju da je to lako uraditi u Kanadi. Ali, nije. Ceo proces prolazi kroz nekoliko nivoa i nekoliko iskusnih ljudi će proveriti sve što je u zahtevu za azil napisano. Uvek podržavam ljude da budu iskreni. Ako ste iskreni i ako ste zaista ugroženi, to će biti prepoznato i vaš će zahtev biti prihvaćen.
