Sjedim Vam ja sva lijepa i krasna na jednom čaju kod svog dobrog prijatelja. Naniela sam debeli sloj pudera boje zemlje i rumenila boje breskve. Nanijela sam i sjenu na oči boje noći i parfem mirisa lavande i ruže penjačice… Najela sam se graha i kobasica. Na meni je divna, divna haljina sa krasnim narandžastim cvijetom i dubokim dekolteom u kojem mi ispadaju sise, ne nosim grudnjak i bradavice mi iskaču i privlače poglede. Sva sam raspoložena…
U nekom trenutku pade priča o tome tko se koliko seksa. Nisam komentarisala jer nemam nikoga, pa ne prakticiram seks u zadnje vrijeme. Nekako sam se sva zasitila svih tih ljudi u mom životu pa sam odlučila da nemam nikoga. A u cijelu priču se upleo neki momak sa svojom izjavom: Ja namjeravam sve probati, a kad se smirim naći ću nekoga za nešto ozbiljno! Šoljica čaja mi je pala na pod i razbila se, a miris šipka se prelio prostorijom. Svi su me pogledali a ja sam rekla kako imam mjesečnicu, tema se nastavila bez mene…
Moram li reći da sam se vratila kući sa ovom rečenicom u glavi? Da, poznato je meni to razmišljanje i sama sam vjerovala u tu zabludu kako me netko čeka, tamo negdje, nekad u vremenu i prostoru. Taj netko je uvijek isti u našoj glavi. Da! Taj netko je potpuno van scene ljudi s kojima smo spavali, s kojima smo se jebali, s kojima smo se kurvali. Taj netko hekla i kuha dok mi trošimo noći i dane i čekamo da se iživimo da bi bili spremni za ozbiljnu vezu. Taj netko nema mnogo nekog iskustva, ne mijenja partnere i nije čak ni gej, nije uopšte dio LGBT zajednice, ma i ne zna šta je to, sve u svilenim rukavicama samo za nas. Svakako!!! Da nije tragično, možda bi bilo smiješno. Možda bi se mogla komedija neka napisati o kurvetinama i nekom finom koji ih čeka na kraju puta zvanog promiskuitet. Nema nikoga za Vas, dragi moji. Nema. Ta grozna istina vam treba biti otkrivena sad, a ne na kraju puta. Ne čeka Vas apsolutno nitko i nikad. I zašto bi Vas netko čekao dok vi isprobavate sve svoje veličine, poze, želje, prohtjeve i sve te ljude s kojima se trošite? Zašto bi netko čekao na vas? Tko ste vi? Ja ću Vam reći tko ste-Nitko i ništa. Eto, veoma jednostavno, pilići moji lijepi, Vi ste samo još jedan komad u pokretnoj traci gdje svi svakoga jebu i nema nikoga na kraju te trake kad jednom sjedneš ili se naguziš na nju. Nema! A zašto nema? Zato što je svaka osoba početak i kraj puta. Da, dok se jebete s nekim onako usput padne li Vam na pamet da je i taj netko zapravo osoba? Da je i taj netko možda upravo taj za ozbiljnu vezu? Za kraj? Za ljubav? Ne? Ne padne to Vama na pamet jer imate mnogo toga za probati sa mnogo drugih dok konačno ne naiđete na tog nekoga za Vas…
Nitko Vas ne čeka. Nikoga nema tamo nekad. Sami ste. To je istina. Ja sam tamo bila – tamo iza kraja i vidjela sam da tamo nema ništa. Poneka kost, ostatak neke haljine, uložak i potrošen kondom i ništa više. Tamo je sve sivo i nema nikoga tko bi čekao na tom mjestu samo na mene ili na Vas. Ja sam to vidjela i ja sam tamo bila kad sam sve isprobala, kad sam sve boce popila, sve krevete prešla i sve cipele obula… Da. Imala sam čast da odem iza pokretne trake i da vidim tko me čeka kad se uozbiljim i budem spremna. Nitko. Nitko i ništa… Sve ćete probati, a onda se smiriti? Samo naprijed… Ako pronađete na kraju svog puta nekoga, javite svim ostalima.
Piše Hainsia Olindi
