Predstojeće, sarajevsko izdanje festivala LGBT filma ”Merlinka”, u organizaciji Sarajevskog otvorenog centra, biće još jedan praznik aktivizma, prilika da pogledamo vrhunska filmska ostvarenja, snimak predstave ”Merlinkina ispovest”, nastup prvog feminističkog i lezbejskog hora ”Le Zbor” iz Hrvatske te uživamo u zabavi na kojoj će muziku puštati regionalna zvijezda Sonja Sajzor iz Beograda.
Ova talentovana umjetnica za portal lgbt.ba govori o vlastitim umjetničkim drag počecima, repertoaru koji nam priprema za sarajevsku žurku, ali i o odrastanju u maloj sredini gdje se svaka različitost doživljava kao povod za nasilje.
Piše: Kristina Ljevak
Fizičko ugrožavanje bilo koje osobe je nedopustivo
Odrastanje LGBT osobe u malom mjestu podrazumijeva i ”učenje” da je vlastiti identitet sraman što najčešće prati psihičko i fizičko nasilje. O ovom iskustvu pisala je i naša sagovornica u sjajnom tekstu objavljenom u časopisu ”Optimist”. Bilo kakva različitost i u većim mjestima najčešće je povod za nasilje. Posebno vršnjačko. A bez prevencije homofobije ni priče o prevenciji nasilja nema, slaže se i Sonja Sajzor.
”Ne vidim zašto bi homofobija bila isključena iz prevencije nasilja. Prosto k’o pasulj: nasilje na bilo kom detetu je nedopustivo. Tačka.
Trpela sam nasilje u školi, na putu do kuće, u kući. Kada sam se želila profesorima i majci, nailazila sam isključivo na prekor zbog toga što ”izazivam” napadače. Kroz prozor moje sobe, koja je metar udaljena od ulice, su kontantno uletale kamenice, jer su u selu u kojem sam živela svi znali da tu živi ”peder”. Nisam bila sigurna u školi. Nisam bila sigurna na ulici. Nisam bila sigurna u svojoj sobi. Ne umem da opišem horor iskustva konstantnog života u strahu i saznanju da ne postoji sigurno mesto na koje mogu da se sakrijem”, kaže Sonja i napominje da nasilje i život u strahu od nasilja obilježava različite ljude na različit načine; stepen ubistva i samoubistva je vrlo visok kod LGBT djece, a pogotovo transrodne djece.
”U Beograd sam se preselila pre godinu i po dana. Za to vreme sam napadnuta par puta na ulici i jednom na poslu, a u svom stanu sam potpuno bezbedna. Situacija u kojoj je bezbednost osobe ugrožena je uvek užasna, kao i narednih par dana života u strahu. Ja lično ne vučem traume i potpuno sam sposobna da funkcionišem normalno, ali to ne opravdava nasilje koje sam trpela i pakao stvoren življenjem u konstantnom strahu. Fizičko ugrožavanje bilo koje osobe je nedopusivo.”
Sonja s razlogom napominje kako LGBT osobe imaju predivnu šarenu istoriju i kulturu te kako je moć u njima. Jesu li danas LGBT osobe svejsne te moći i bogatog nasljeđa i kulture ili većina i dalje, zbog okolnosti, živi u strahu, daleko od šarenila, bila je takođe tema našeg razgovora.
”Sistem u celom svetu je programiran da drži klatno nad glavama LGBT ljudi koje hipnotišući ponavlja da je naš identitet sraman, da smo bezvredni i da smo sami/da nas je malo/da smo manjina.
Isto klatno stoji pred očima rasnim manjinama, čak i ženama. Sistem je programiran da pospešuje razvoj isključivo belih strejt muškaraca. Ukoliko nekoga ubediš da je biti to što jeste pogrešno, naravno da će gajiti gnev prema sebi. Ukoliko ga dodatno ubediš i da je sam, naravno da će se kriti. Nažalost, dosta ljudi ne samo da živi u toj distorziji relanosti, već bojkotuje razvoj i napredak svoje populacije da bi pokazao homofobičnoj populaciji da on nema potrebu da skreće pažnju na sebe. To je zaista tužno. LGBT populacija mora pod hitno da se probudi i shvati, pod jedan, okej je biti to što jesi, pod dva, nisi sam, u pitanju je ogroman broj ljudi.”
Stvaranje sopstvene drag scene
Sonja Sajzor je na beogradskoj drag sceni prisutna sedam godina. Okolnosti u kojima je ona počinjala bitno su drugačije od današnjih.
”Danas dreg kraljice mogu da sednu za kompjuter i prijave se na konkurs za nastup na bilo kom od brojnih drag queen/trans festivala i žurki. Kad sam ja počela da dolazim u Beograd 2009. nije bilo tako. Nisu postojale starije performerice koje mogu da pitam za savet, publika koja je zainteresovana, niti klubovi koji organizuju žurke za nas. Scena nije postojala i ukoliko sam želela da nastupam, morala sam je stvorim. Počela sam da izvodim performanse na poetskim večerima u Teatru 78, koristeći u svom recitovanju elemente stand up-a i burleske. Pozirala sam za umetničke fotografe i bila izložena na brojnim izložbama, na kojima bih najčešće takođe imala bilo kakav šašav performans. Pojavila sam se u spotu, zatim nastupila sa tim izvođačem na Exit festivalu. Đuskala na bini sa DJ-evima na gej žurkama i družila se sa publikom. Za ovih sedam godina sam upoznala dosta ljudi i prošle godine sam pokrenula seriju svojih žurki Laboratronia (Laboratory of Heavy Electronics), na kojima nastupam i angažujem druge performere koji imaju na tacni posluženu scenu, publiku i honorar na kraju večeri za svoj angažman. Tv šou RuPaul's Drag mi je mnogo olakšao posao, jer je zainteresovao ljude za ono što radim. To je šou u kojem se dreg kraljice takmiče u raznim izazovima (šivenje, ples, gluma, pevanje, itd.). Gledajući na YouTube-u performanse tih takmičarki u klubovima, primetila sam da ljudi dreg performerima daju bakšiš tokom nastupa, što je logično jer je dreg performans legitimna vrsta busking-a. Naši ljudi to ne znaju i zbog toga sam tokom performansa drugih dreg kraljica na mojoj žurci, prilazila i davala im bakšiš i prilazila ljudima koje sam znala i podsećala ih da im daju i oni, nadajući se da će ostali videti i postupiti isto, što se i desilo i to me je učinilo vrlo srećnom.”
Prkosni uspjeh izvan heteronormativa
”Ne uklapam se u okvir heteronormativnog i heteropatrijarhalnog, šta više mislim da se može protumačiti da sam prkosno uspešna daleko izvan njegovih okvira i svesna sam da ljudima to može biti inspirativno i interesantno, ali ne radim to namerno”, kaže Sonja u odgovoru na pitanje koliko su njeni performansi vrsta oslobađanja od svih heteronormativnih i heteropatrijarhalnih stega, a koliko su i aktivistički čin.
”Prvenstveno nastojim da ispunim sopstvene potrebe, i zbog toga se ne obazirem na to što je ono što radim protiv određenih pravila, bilo kojih, ne samo rodnih. Ali umetnost stvaram zato što mi se u tom momentu stvara, zato što ponekad imam interesantnu ideju i žao mi je da propadne, ili pak zato što mi je bolno da ljudi ne posvedoče postojanju emocije koju sam izrazila kroz određeno umetničko delo. Ali ne koristim umetnost da komuniciram politiku. Moja umetnost ne dolazi od želje da učinim svet boljim mestom. Ona možda učini političku promenu, nikad se ne zna. Ali nije stvorena s tom namerom da to učini.”
Činjenica da sam trans je najmanje bitna na sceni
Pored Laboratronie koju Sonja vodi, danas u Beogradu postoji izbor za trans miss, drag queen talent show koji organizuje voging performer Le Vich, Prajd vik, Merlinka fest, Transfront fest, za koji performerke samo treba da otkucaju prijavu, priča nam Sonja i dodaje kako je VICE u zadnjih godinu dana snimio tri dokumentarca o tri različite trans osobe. U vrijeme kad je ona počinjala malo bi ko bio zainteresovan da snimi dokumentarac o njoj. Danas na svu sreću scena postoji i ljudi su zainteresovani za drag performanse.
”Kad sam ja počela da dolazim u Beograd pre sedam godina, nije bilo tako. Nije postojao festival na koji sam mogla da se prijavim, niti je bilo ko želeo da snimi dokumentarac o meni. O tome se prosto nije smelo pričati. Nastupala sam na strejt mestima za strejt publiku. Ljudi su često bili drveni, nisu znali kako da razgovaraju sa mnom, niti da me pogledaju. Razbila sam neprijatn jaz time što sam dobro radila svoj posao i mislim da mi je dosta pomoglo što sam nastupala na poetskim večerima i izložbama, za publiku koja je umetnički orijentisana. Računala sam da su umetnici otvorenijeg uma i da će me prihvatiti. I jesu. Takođe, trudim se da dobro radim svoj posao i da budem čuvena zbog toga što sam talentovana za neke stvari, a ne zato što sam trans. Ljudi dolaze jer je kostim koji sam sašila vizualno stimulativan, zato što je moj performans energičan, zato što je muzika koju puštam dobra. I nemam taj JA SAM TRANS zid između njih i sebe, jer je činjenica da sam trans najmanje bitna u tome što sam uradila na sceni. Podržala sam svojim prisustvom po jedanput sve od gore navedenih žurki i festivala, ali iako sam popularna na LGBT sceni, ipak nastupam najviše na strejt mestima, kao i potpuno običan DJ. Konkursi se u Beogradu često raspisuju i za trans žene i za dreg kraljice, jer se ta dva pojma često mešaju, a u Beogradu je takođe velik i broj trans žena zainteresovanih za scenski nastup.”
Iskorak ka mainstreamu za Sonju nije važan jer sebe doživljava kao underground umjetnicu. Ne želi da se izlaže većini koja nažalost neće biti sposobna da razumije njen rad. Namjera joj je da ostane ekskluzivna za uži krug kvalitetne publike.
Dodaje da je zbog saradnje sa Idom Prester dosta ljudi čulo za nju te su se mnoga vrata otvorila
”Ali ja sam pristala da budem u spotu samo zato što sam njeni veliki fan i želala sam da je upoznam”, kaže Sonja.
Izlazak iz okvira queer umjetnosti
”Postoji nešto što se zove vizuelni pokret. Ukoliko se neki vizuelni pokret može okarakterisati kao queer (poput dreg performansa), nije teško promovisati ga kroz klubsku scenu, u kojoj je vizuelni stimulans bitan faktor. No, ja sam svoje žurke pokrenula da bih razbila monotoniju u Beogradu, u kojoj sam se našla. Shvatam da se moja umetnost može opisati kao queer umetnost, ali ja sam odavno izašla daleko iz okvira samo queer umetnosti. Ja sam pokret za sebe”, kaže Sonja u odgovoru na pitanje koliko se na mjestima ”masovne upotrebe” poput klubova, putem muzike može promovisati queer kultura.
A priča o Sonji Sajzor nije samo priča o umjetnosti i aktivizmu; to je i svojevrsna priča o uspjehu koji je podrazumijevao odlazak iz male sredine, prevazilaženje trauma zbog nasilja i nerazumijevanja, te uspjeh u velikom gradu, gdje takođe biti drugačiji ne donosi privilegije.
Njen doživljaj umjetnosti u kontekstu načina preživljavanja, mogao bi biti i recept drugima.
”Digitalno doba je donelo umetnicima razne načine da zarade novac. Slikari i fotografi ne prodaju više samo svoje radove, već ih takođe štampaju na majicama i šoljama. Ja sam iskosristila svoje kontakte I činjenicu da dosta ljudi zna za mene, da organizujem nešto. Svoje posetioce sam poslužila svojim fotografijama, crtežima i performansima, koje sam premestila iz galerija u klub. Iskoristila sam svoje veliko znanje iz sfere muzike da njom stvorim prijatnu atmosferu inovacijama i podsećanjem na stvari koje nismo čuli dugo. I od toga živim potpuno normalno. Umetnošću se može zaraditi novac, ali se ne živi od nje nego od snalažljivosti”.
Ni Sonja, kao većina ljudi, nema ogovor na pitanje koliko se realno nadati da će rod kao konstrukt jednog dana biti prevazićen, ali ima sjajno izdefinisan lični odnos prema tome.
”Prevazišla sam konstrukt roda, ali nemam potrebu da ga i drugi prevaziđu. Kao osoba koja je prevazišla konstrukt roda, imam na raspolaganju literaturu, novine, internet portale, duštvo, mesta za izlazak, namenjena ljudima poput sebe i to mi je dovoljno.”
Na kraju razgovora Sonja nam je otkrila i dio repertoara koji nas očekuje tokom njenog nastupa na Merlinki.
”Moji omiljeni producenti su Grimes, Ethan Kath i Flume, zbog čega puštam dosta remiksa Grimes i Crystal Castles. Volim Flume-ove remikse. On remiksuje dosta art pop izvođača poput Lorde. Takođe je remiksovao Disclosure i Chet Faker-a. Trenutno slušam album pevačice ABRA. Jedva čekam da đuskam na nastupu uz njenu pesmu Rose”, kaže Sonja Sajzor, a mi se nadamo da vas je između ostalog i njena priča inspirisala za dolazak na festival ”Merlinka”. Da đuskate, gledate filmove, upoznate nove ljude, konstruktivno provedete vrijeme. Ili kako to kaže aktivistkinja Lejla Huremović – fizičko prisustvo svakog od nas je od velike političke, aktivstičke, solidarne, ljudske važnosti.
