Trenutak buđenja spoznaje da tvoje tijelo i spolne karakteristike ne odgovaraju tvojoj unutrašnjosti, je trenutak kada počinje borba. U početku je to borba sa vlastitim prihvatanjem te spoznaje, dok se kasnije njeno polje širi na sve segmente tvog života. Tek nakon mnogo završenih bitki, slijedi borba za pravo na život u rodu/spolu za koji osjećaš i znaš da ti pripada. Samo neko ko je prošao ili prolazi tu borbu može shvatiti koliko iscrpljujuća, zbunjujuća, i vrlo često usamljena, ona može da bude.
Razgovarala: Aida K.
Foto: Privantna arhiva
Aleksandar je dvadesetčetverogodišnji Novosađanin, po struci fitness trener, a od prije nekoliko dana i student medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Aleksandar je i trans muškarac, koji je na svom You Tube kanalu odlučio podijeliti svoje iskustvo tranzicije, nadajući se da će nekom drugom ponuditi odgovore do kojih on sam nije mogao doći na početku svoje borbe. O tome šta za njega znači biti trans muškarac, o You Tube kanalu, te koliko takav način javnog djelovanja može pomoći drugim trans osobama, kao i o drugim temama, govorio je za naš portal.
LGBTI.BA: Ti si trans muškarac koji otvoreno govori o svom identitetu, svom putu da tijelo u kojem si rođen prilagodiš svojoj unutrašnjosti. Da li je to oduvijek bilo tako, ili je i to bio proces?
ALEKSANDAR: Spoznaja je proces, kao i tranzicija. Nekome treba manje, a nekome više vremena. Oduvek sam znao da sa mnom nešto “nije u redu”. Što se tiče fizičke tranzicije, to je proces koji sam završio za nešto više od dve godine, ali je mukotrpan, najviše zbog papirologije i čekanja na procedure.
LGBTI.BA: Biti autovana trans osoba u BiH još uvijek zahtjeva veliku hrabrost i svakodnevnu borbu za pravo na vlastiti identitet. Kakva je, prema tvom mišljenju i iskustvu, situacija u Srbiji?
ALEKSANDAR: Za mene biti trans muškarac znači živeti ponosno svaki dan, ovde u Srbiji, ili bilo gde drugde gde budem živeo. Situacija na Balkanu svakako nije idealna, ali na nama je da to menjamo.
LGBTI.BA: Nedavno si pokrenuo svoj You Tube kanal na kojem otvoreno govoriš o procesu svoje tranzicije. Kako si došao na tu ideju i zašto?
ALEKSANDAR: Osećao sam neku vrstu potrebe da podelim svoje iskustvo, jer ima puno trans osoba koje nemaju nikoga sa kime bi popričale i dobile neke informacije. Takav je slučaj sa mnom bio na početku tranzicije. Nisam nikada pre video trans muškarca. Zato sam poželeo da više ni jedna osoba ne prolazi sama ono što sam ja prošao sam. I po broju osoba koje su me kontaktirale, vidim da sam potreban trans zajednici i uvek ću biti tu negde.
LGBTI.BA: Kakve su bile reakcije tvoje uže, ali i šire, društvene zajednice?
ALEKSANDAR: Reakcije su bile podeljene, kao i uvek. Podrška porodice je tu, a neki “prijatelji” su otpali. (smijeh)
LGBTI.BA: Sudeći prema broju pregleda tvojih video materijala koje si do sada objavio, postoji veliki interes ljudi za ono što imaš da kažeš. Da li si to očekivao?
ALEKSANDAR: Iskreno nisam očekivao, više sam planirao da to budu snimci koje će sutra ili za 5 godina neka trans osoba iz Srbije ili regiona da nađe pretragom pojmova o tranziciji na Balkanu. Ali me raduje, jer sam uspeo da doprem do ljudi mnogo brže i efikasnije.
LGBTI.BA: Trenutno na You Tube kanalima nema mnogo trans muškaraca iz Srbije, a ni BiH, koji govore o svom životu, i procesu tranzicije. Šta je, prema tvom mišljenju, razlog za to?
ALEKSANDAR: Imamo nekoliko trans devojaka youtuberki, dok sam ja jedini trans muškarac na YT sa ovih prostora. Ljudi se još uvek stide sebe, ipak živimo u mahom patrijarhalnom društvu. Dobar deo ljudi i nakon kompletne tranzicije ne može da prihvati svoj identitet i to zahteva edukaciju i rad na sebi.
LGBTI.BA: Prema tvom mišljenju i dosadašnjem iskustvu, koliko ovaj način korištenja online prostora može pomoći trans osobama, naročito mladima, koji razmišljaju o procesu tranzicije, ili koji kroz njega prolaze?
ALEKSANDAR: Može mnogo da pomogne, ja sam na početku tranzicije mnogo informacija dobio gledajući strane trans muške youtubere, iako je u drugim zemljama tranzicija potpuno drugačiji proces, ali bar sam imao neku sliku o tome šta mogu da očekujem. I treba ljudi da vide da nisu sami i da nema potrebe da se kriju. Ima nas još.
