Ljudske priče i njihovi životi su moje vječne inspiracije

Razgovarala: Aida K.

Od 06. do 08. februara 2020. godine, u Sarajevu će se, po osmi put, održati Međunarodni festival queer filma Merlinka. Bogat filmski i zabavni program upotpunit će izložba fotografija Trans Balkan, fotografa Aleksandra Crnogorca, koja će biti otvorena prvi dan festivala, 6. februara u 18 sati.

Aleksandar Crnogorac je rođen u Austriji. Rano djetinjstvo proveo je u Beogradu, nakon čega je preselio u Švicarsku, pa u SAD. U svom radu se često fokusira na vezu između individualnog i šireg društva, ličnog identiteta, a naročito na vezu između fizičkog i mentalnog ljudskog iskustva. Trenutno živi i radi u Beogradu i Milanu. U razgovoru za naš portal, između ostalog, otkrio nam je kada se rodila njegova ljubav prema fotografiji, odakle crpi inspiraciju, ali i kako je nastala izložba Trans Balkan, te kako je rad sa transrodnim osobama ostavio trag na njegov lični i profesionalni život.

LGBT.BA: Kada se rodila vaša ljubav prema fotografiji i koliko dugo se već bavite fotografijom?

CRNOGORAC: Fotografijom se bavim od svoje 14. godine, profesionalno od sredine svojih 20tih godina. Sve je počelo vrlo rano i definitivno je bila ljubav na prvi pogled. Dokumentarna fotografija nije isplativ posao, pogotovo u današnje doba kada smo primorani kao autori da sami finansiramo istraživanje priča i realizacije projekata u nadi da ćemo, kada budemo sve završili, uspeti da plasiramo gotov proizvod na adekvatno mesto kako bi ga željena publika videla. Moderno društvo je mnogo više zainteresovano za površne stvari, estetika nažalost u našem dobu prevazilazi suštinu, tako da su teme kojima sam se ja bavio u prošlosti, baš kao i ova, donekle taboo, ili u najboljem slučaju, nisu od širokog javnog interesovanja. To su priče koje kao protagoniste vide ljude sa margine našeg društva, u kojima je nepravda često prisutna. Generalno, to su ljudi koje većina ne poznaje dovoljno, i upravo zato i smatram ove priče bitnim i izazovnim.

Iako sam se u životu, takođe, bavio i modnom fotografijom, volim dokumentarnu fotografiju posebno jer verujem apsolutno da dobra fotografija može preneti ogromnu količinu informacija i emocija bas kao i bilo koja druga umetnička forma izražavanja. Ključ kod dokumentarne fotografije je upravo to umeće da se prenese što više informacija i emocija vizuelnim putem o subjektu koji se predstavlja.

''Trans Balkan'' izložba u Beogradu
”Trans Balkan” izložba u Beogradu

Inače, teme koje me privlače, i kojima se bavim u svom radu, su ljudi, ljudske priče i njihovi životi. To su moje večne inspiracije. Moj rad se često bavi položajem pojedinca u kolektivnoj zajednici, kao i raznim oblicima ljudskog iskustva i identiteta, od onih najbanalnijih do onih najtežih, kao što su nasilje, nepravda i diskriminacija.

LGBTI.BA: Možete li nam reći nešto više o izložbi koja će biti otvorena u Sarajevu kao dio ovogodišnjeg programa Međunarodnog festivala queer filma Merlinka? Kako je došlo do saradnje između vas i organizatora/ica festivala? Koji je koncept izložbe i koliko fotografija će biti izloženo?

CRNOGORAC: Izložba koju ce Sarajevska publika imati prilike da vidi tokom trajanja Merlinka festivala se zove Trans Balkan. Radi se o foto dokumentarnom projektu, koji za cilj ima podizanje vidljivosti transrodne zajednice na našim prostorima. Proputovao sam svih 12 balkanskih zemalja i upoznao više od 100 različitih trans osoba koje sam intervjuisao i fotografisao. Izložba se upravo i sadrži od različitih portreta, i pratećih biografskih tekstova, i koncipirana je tako da može lako da predstavi nekome, ko ne zna baš nista o ovoj zajednici, njihovu realnost i teške uslove u kojima žive. Takođe, želim da kažem da je sam projekat tako koncipiran da nema nameru da provocira publiku, već da je jednostavno informiše i obrazuje.

LGBTI.Ba: Šta je inspirisalo vaša djela koja će biti izložena?

CRNOGORAC: Tema transrodnosti je kod nas vrlo nezastupljena u medijima i javnom životu, nažalost. Različitost, pogotovo kada su u pitanju seksualne ili rodne različitosti, su i dalje tabu tema na našim prostorima.

Svestan sam da jedan ovakav projekat može izazvati burne reakcije kod publike, ali isto tako verujem da je to delom i dužnost društveno angažovane fotografije, poput dokumentarne fotografije, da navodi ljude da posmatraju i razmišljaju o stvarima koje nekada nisu lake i jednostavne za razumevanje. Umetnost mora da refleketuje vremena u kojima živimo. Volim da citiram Nadezdu Petrovic, koja je rekla da “umetnost ne treba da bude lepa, već da treba da menja svet.”

LGBTI.BA: Kako ste došli na ideju da tema vaše izložbe budu životi transrodnih osoba? Zašto smatrate da je važno baviti se ovom temom?

CRNOGORAC: Smatram da se veličina jednog društva, ili stepen razvijenosti jednog društva, vidi upravo u stavu tog istog društva prema različitosti, i manjinama. Smatram da je bitno edukovati ljude i osvestiti naša balkanska društva. Nažalost, transrodne osobe su samo jedna od mnogih grupacija kojima naša aktuelna društva ne daju dovoljno pažnje i poštovanja. Posebno me je privukao i faktor da je transrodnost prisutna u svakom društvu, u svakom sloju i segmentu svakog društva, prevazilazi standardne balkanske diskriminacijske norme poput etničkog porekla, religije ili sličnog, i na taj način lako je uvideti da nepravda ne bira i da dok god svako od nas nije slobodan niko neće biti istinski slobodan.

LGBTI.BA: Izložba je gostovala i u drugim državama. Kakve su bile reakcije?

CRNOGORAC: Nakon prve izložbe u Beogradu prošlog februara 2019. godine, poželeo sam da Izložbu odvedem na sva mnogobrojna mesta u kojima sam i sam boravio dok sam upoznavao i fotografisao ljude vezano za ovaj projekat. Drago mi je da mogu da kažem da je taj moj cilj donekle ispunjen. Izložba je za godinu dana gostovala u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Skopju, Sofiji, Oslu, Pristini, Tirani, Rimu i Podgorici. U ovoj godini, nakon Sarajeva, sledi gostovanje u Rijeci, EU prestolnici kulture 2020., a potom i gostovanje na Evropskom Prajdu u Solunu u Grčkoj.

Reakcije publike su svuda bile vrlo pozitivne. Veličina izložbi, kao i publika koja je posetila iste, su varirale od mesta do mesta, ali mogu sa radošću da kažem da nigde nisam naišao na negativne reakcije. Verujem da je to delom i zato sto je projekat upravo tako i koncipiran, da ne provocira, ili izaziva, već da informiše i edukuje ljude.

LGBTI.BA: Kakva su vaša iskustva koja ste stekli u toku rada sa transrodnim osobama i pripremi izložbe? Da li su neke priče ostavile poseban utisak na vas?

CRNOGORAC: Imao sam privilegiju da upoznam vise od 100 trans osoba širom naše regije, i samim tim, s obzirom da je to zaista veliki broj ljudi koji dolaze iz različitih sredina, društvenih miljea, i da su svi oni u različitim sopstvenim fazama tranzicije, mogu reći da su iskustva koja sam stekao stvarno raznolika.

Neke sredine su malo tolerantnije, uglavnom velike urbane sredine, negde je psihička i medicinska podrška dostupna trans zajednici bolja nego na drugim mestima, ali nažalost, uglavnom svuda gde sam boravio i svaku osobu koju sam upoznao je izrazila slične želje i nade vezane za svoj lični život kao i širi položaj trans zajednice. Ma koliko god naše male balkanske države imale potrebe da budu drugačija jedna od druge i da se bore za sopstveni identitet, ono što ih sve povezuje u ovom trenutku, kada je reč o transrodnosti, je nažalost i dalje nedovoljan progres i pozitivan stav inkluzije prema ovoj manjini. Ne govorim da ne postoje razlike, postoje, i bitno je pohvaliti sredine koje su naprednije, ali generalno govoreći, sve zemlje Balkana imaju pred sobom i dalje dugačak put pre nego što budemo mogli da kažemo da su prava trans osoba istinski poštovana u potpunosti, na bilo kom od naših područja.

Lično su mi najteže pale priče starijih trans osoba, koji već dug niz godina, nekada i decenija vode ovu tešku bitku, u jos težim okolnostima. Jedna takva priča je upravo priča najstarije trans osobe koju sam upoznao, gospođe Brankica iz jednog malog mesta pored Bijeljine koje se zove Dvorovi. Uvek ću pamtiti kada mi je rekla da nakon što je izvršila medicinsku tranziciju i vratila se u mesto gde je živela ceo život, niko u njenom rodnom mestu joj se nije obratio pune tri godine, niko joj nije rekao ni dobro jutro, ništa… Priče nalik ovoj su neke od najtežih koje sam čuo. Sa druge strane, ono što je ostavilo trajno pozitivan utisak na mene su mladi trans ljudi i nove generacije, upravo zato što vidim veliki pomak. Ne sugerišem da je mladim trans osobama lako, jer nije, ali postoje određeni koraci unapred koji su učinjeni, i moj utisak je da sada ljudi mogu lakše i brže da potraže pomoć, ili čak samo i informacije, kako bi bolje mogli da razumeju sebe i svoje potrebe. To me čini pozitivnim po pitanju budućnosti, što nije mala stvar.

''Trans Balkan'' izložba u Beogradu
”Trans Balkan” izložba u Beogradu

LGBTI.BA: Kakva su vaša očekivanja vezana za izložbu koja će biti otvorena u Sarajevu? Smatrate li da je ovo jedan od načina na koje se možemo boriti u cilju razbijanja predrasuda prema transrodnim osobama?

CRNOGORAC: Smatram da je umetnost često efikasnija u edukovanju ljudi nego mnogi drugi vidovi nametnutog informisanja, pogotovo kada su taboo teme u pitanju. Ova izložba je namenjena osobama koje ne znaju puno ili čak možda i ništa o transrodnim osobama. Pozivamo ljude da dođu da pogledaju fotografije i pročitaju lične priče koje su izložene pored svake fotografije i da na taj način steknu neki svoj sopstveni utisak, da efektivno stupe u kontakt sa ovom zajednicom samim činom što će je konstatovati i početi da upoznaju.

Sve dok je nešto nevidljivo, lakše je da predrasude nastave da postoje. Vidljivost je ključan momenat, jer bez vidljivosti ne možemo ići dalje i tražiti poštovanje koje je temelj jednakosti i zagarantovanih prava.

Svestan sam da, nažalost, ovaj projekat ili izložba nije i neće promeniti život ni jedne osobe sa kojom sam sarađivao na ovom projektu, ali se nadam i verujem da hoće promeniti stav i mišljenje nekih posetioca izložbe, što je mali korak u pravom smeru.

Različitost nije bolest, i ako putem ove izložbe uspemo da osvestimo barem neki broj ljudi koji do sada nisu bili svestni postojanja ove manjine ili teških uslova u kojima žive, to je već dovoljno razloga da verujemo u bolju budućnost, jer ukazuje na promenu u stavu.

Sarajevo je napravio veliki korak prošlog leta i koristim ovu priliku da vam svima čestitam na ogromnom uspehu povodom organizacije prve Prajd Parade u vašem gradu. Meni lično je bilo vrlo stalo da izložba dođe i u Sarajevo, koje vazi za jednu od konzervativnijih sredina na Balkanu, i takođe bih želeo da se ovim putem zahvalim organizatorima Merlinka Festivala u Sarajevu i organizaciji SOC na pozivu da izložba konačno poseti i vaš grad.

Komentari

komentara

Mapa organizacijaMapa organizacija, institucija, centara i drugih ustanova u Bosni i Hercegovini koje pružaju adekvatnu potporu, pružaju usluge i/ili su senzibilizirane za rad sa LGBTI osobama

LGBTI.BA – BH LGBTI info portal

LGBTI.ba je prvi news portal namijenjen prvenstveno LGBTI zajednici u Bosni i Hercegovini i njenom informisanju o događajima, aktivnostima i problemima vezanim za LGBTI prava i kulturu.

Urednica
Nejra Agić

Psihološko savjetovanje za LGBT osobe
[email protected]

Pravno savjetovanje za LGBT osobe
[email protected]

Kontakt
e-mail: [email protected]
telefon: +387 33 551 000

Kontaktirajte nas!